Genesis 2
1 igitur perfecti sunt caeli et terra et omnis ornatus eorum
Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2 conplevitque Deus die septimo opus suum quod fecerat et requievit die septimo ab universo opere quod patrarat
И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3 et benedixit diei septimo et sanctificavit illum quia in ipso cessaverat ab omni opere suo quod creavit Deus ut faceret
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
4 istae generationes caeli et terrae quando creatae sunt in die quo fecit Dominus Deus caelum et terram
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5 et omne virgultum agri antequam oreretur in terra omnemque herbam regionis priusquam germinaret non enim pluerat Dominus Deus super terram et homo non erat qui operaretur terram
И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6 sed fons ascendebat e terra inrigans universam superficiem terrae
Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7 formavit igitur Dominus Deus hominem de limo terrae et inspiravit in faciem eius spiraculum vitae et factus est homo in animam viventem
А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8 plantaverat autem Dominus Deus paradisum voluptatis a principio in quo posuit hominem quem formaverat
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9 produxitque Dominus Deus de humo omne lignum pulchrum visu et ad vescendum suave lignum etiam vitae in medio paradisi lignumque scientiae boni et mali
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10 et fluvius egrediebatur de loco voluptatis ad inrigandum paradisum qui inde dividitur in quattuor capita
А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
11 nomen uni Phison ipse est qui circuit omnem terram Evilat ubi nascitur aurum
Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12 et aurum terrae illius optimum est ibique invenitur bdellium et lapis onychinus
И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13 et nomen fluvio secundo Geon ipse est qui circuit omnem terram Aethiopiae
А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14 nomen vero fluminis tertii Tigris ipse vadit contra Assyrios fluvius autem quartus ipse est Eufrates
А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15 tulit ergo Dominus Deus hominem et posuit eum in paradiso voluptatis ut operaretur et custodiret illum
И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16 praecepitque ei dicens ex omni ligno paradisi comede
И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17 de ligno autem scientiae boni et mali ne comedas in quocumque enim die comederis ex eo morte morieris
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18 dixit quoque Dominus Deus non est bonum esse hominem solum faciamus ei adiutorium similem sui
И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19 formatis igitur Dominus Deus de humo cunctis animantibus terrae et universis volatilibus caeli adduxit ea ad Adam ut videret quid vocaret ea omne enim quod vocavit Adam animae viventis ipsum est nomen eius
Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20 appellavitque Adam nominibus suis cuncta animantia et universa volatilia caeli et omnes bestias terrae Adam vero non inveniebatur adiutor similis eius
И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21 inmisit ergo Dominus Deus soporem in Adam cumque obdormisset tulit unam de costis eius et replevit carnem pro ea
И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22 et aedificavit Dominus Deus costam quam tulerat de Adam in mulierem et adduxit eam ad Adam
И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23 dixitque Adam hoc nunc os ex ossibus meis et caro de carne mea haec vocabitur virago quoniam de viro sumpta est
А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24 quam ob rem relinquet homo patrem suum et matrem et adherebit uxori suae et erunt duo in carne una
Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25 erant autem uterque nudi Adam scilicet et uxor eius et non erubescebant
А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
