Canticum Canticorum 1
Соломунова песма над песмама.
2 Osculetur me osculo oris sui: quia meliora sunt ubera tua vino,
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 fragrantia unguentis optimis. Oleum effusum nomen tuum: ideo adolescentulae dilexerunt te.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Trahe me: post te curremus in odorem unguentorum tuorum. Introduxit me rex in cellaria sua: exultabimus et laetabimur in te, memores uberum tuorum super vinum: recti diligunt te.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Nigra sum, sed formosa, filiae Ierusalem, sicut tabernacula Cedar, sicut pelles Salomonis.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Nolite me considerare quod fusca sim, quia decoloravit me sol: filii matris meae pugnaverunt contra me, posuerunt me custodem in vineis: vineam meam non custodivi.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Indica mihi, quem diligit anima mea, ubi pascas, ubi cubes in meridie, ne vagari incipiam post greges sodalium tuorum.
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 Si ignoras te o pulcherrima inter mulieres, egredere, et abi post vestigia gregum tuorum, et pasce hoedos tuos iuxta tabernacula pastorum.
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 Equitatui meo in curribus Pharaonis assimilavi te amica mea.
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 Pulchrae sunt genae tuae sicut turturis: collum tuum sicut monilia.
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Murenulas aureas faciemus tibi, vermiculatas argento.
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Dum esset rex in accubitu suo, nardus mea dedit odorem suum.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Fasciculus myrrhae dilectus meus mihi, inter ubera mea commorabitur.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 Botrus cypri dilectus meus mihi, in vineis Engaddi.
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 Ecce tu pulchra es amica mea, ecce tu pulchra es, oculi tui columbarum.
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 Ecce tu pulcher es dilecte mi, et decorus. Lectulus noster floridus:
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 tigna domorum nostrarum cedrina, laquearia nostra cypressina.
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
