Psalmorum 9
1 Psalmus David, in finem pro occultis filii. Confitebor tibi Domine in toto corde meo: narrabo omnia mirabilia tua.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Laetabor et exultabo in te: psallam nomini tuo Altissime,
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 In convertendo inimicum meum retrorsum: infirmabuntur, et peribunt a facie tua.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 Quoniam fecisti iudicium meum et causam meam: sedisti super thronum qui iudicas iustitiam.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Increpasti Gentes, et periit impius: nomen eorum delesti in aeternum et in saeculum saeculi.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Inimici defecerunt frameae in finem: et civitates eorum destruxisti. Periit memoria eorum cum sonitu:
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 et Dominus in aeternum permanet. Paravit in iudicio thronum suum:
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 et ipse iudicabit orbem terrae in aequitate, iudicabit populos in iustitia.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 Et factus est Dominus refugium pauperi: adiutor in opportunitatibus, in tribulatione.
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 Et sperent in te qui noverunt nomen tuum: quoniam non dereliquisti quaerentes te Domine.
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Psallite Domino, qui habitat in Sion: annunciate inter Gentes studia eius:
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 Quoniam requirens sanguinem eorum recordatus est: non est oblitus clamorem pauperum.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Miserere mei Domine: vide humilitatem meam de inimicis meis.
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 Qui exaltas me de portis mortis, ut annunciem omnes laudationes tuas in portis filiae Sion.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Exultabo in salutari tuo: infixae sunt Gentes in interitu, quem fecerunt. In laqueo isto, quem absconderunt, comprehensus est pes eorum.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Cognoscetur Dominus iudicia faciens: in operibus manuum suarum comprehensus est peccator.
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 Quoniam non in finem oblivio erit pauperis: patientia pauperum non peribit in finem.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Exurge Domine, non confortetur homo: iudicentur Gentes in conspectu tuo:
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Constitue Domine legislatorem super eos: ut sciant Gentes quoniam homines sunt.
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
