Psalmorum 85

1 Psalmus, in finem, filiis Core. Benedixisti Domine terram tuam: avertisti captivitatem Iacob.

Смиловао си се, Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево.

2 Remisisti iniquitatem plebis tuae: operuisti omnia peccata eorum.

Опростио си неправду народу свом, покрио си све грехе његове.

3 Mitigasti omnem iram tuam: avertisti ab ira indignationis tuae.

Зауставио си сву јарост своју, ублажио жестину гнева свог.

4 Converte nos Deus salutaris noster: et averte iram tuam a nobis.

Поврати нас Боже, Спаситељу наш, прекини срдњу своју на нас.

5 Numquid in aeternum irasceris nobis? aut extendes iram tuam a generatione in generationem?

Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено?

6 Deus tu conversus vivificabis nos: et plebs tua laetabitur in te.

Зар се нећеш повратити и оживети нас, да би се народ Твој радовао о Теби?

7 Ostende nobis Domine misericordiam tuam: et salutare tuum da nobis.

Покажи нам, Господе, милост своју, и помоћ своју дај нам.

8 Audiam quid loquatur in me Dominus Deus: quoniam loquetur pacem in plebem suam. Et super sanctos suos: et in eos, qui convertuntur ad cor.

Да послушам шта говори Господ Бог. Он изриче мир народу свом и свецима својим, и онима који се обраћају срцем к Њему.

9 Verumtamen prope timentes eum salutare ipsius: ut inhabitet gloria in terra nostra.

Да, близу је оних који Га се боје помоћ Његова, да би населио славу у земљи нашој!

10 Misericordia, et veritas obviaverunt sibi: iustitia, et pax osculatae sunt.

Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се.

11 Veritas de terra orta est: et iustitia de caelo prospexit.

Истина ће никнути из земље и правда ће с неба проникнути.

12 Etenim Dominus dabit benignitatem: et terra nostra dabit fructum suum.

И Господ ће дати добро, и земља наша даће плод свој.

13 Iustitia ante eum ambulabit: et ponet in via gressus suos.

Правда ће пред Њим ићи, и поставиће на пут стопе своје.