< Psalmorum 83 >
1 Canticum Psalmi Asaph. Deus, quis similis erit tibi? ne taceas, neque compescaris Deus:
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 Quoniam ecce inimici tui sonuerunt: et qui oderunt te, extulerunt caput.
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 Super populum tuum malignaverunt consilium: et cogitaverunt adversus sanctos tuos.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 Dixerunt: Venite, et disperdamus eos de gente: et non memoretur nomen Israel ultra.
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 Quoniam cogitaverunt unanimiter: simul adversum te testamentum disposuerunt,
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 tabernacula Idumaeorum et Ismahelitae: Moab, et Agareni,
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal, et Ammon, et Amalec: alienigenae cum habitantibus Tyrum.
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Etenim Assur venit cum illis: facti sunt in adiutorium filiis Lot.
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Fac illis sicut Madian et Sisarae: sicut Iabin in torrente Cisson.
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 Disperierunt in Endor: facti sunt ut stercus terrae.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Pone principes eorum sicut Oreb, et Zeb, et Zebee, et Salmana: Omnes principes eorum:
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 qui dixerunt: Hereditate possideamus Sanctuarium Dei.
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 Deus meus pone illos ut rotam: et sicut stipulam ante faciem venti.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 Sicut ignis, qui comburit silvam: et sicut flamma comburens montes:
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 Ita persequeris illos in tempestate tua: et in ira tua turbabis eos.
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Imple facies eorum ignominia: et quaerent nomen tuum, Domine.
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Erubescant, et conturbentur in saeculum saeculi: et confundantur, et pereant.
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 Et cognoscant quia nomen tibi Dominus: tu solus Altissimus in omni terra.
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.