Psalmorum 77
1 Psalmus Asaph, in finem, pro Idithum. Voce mea ad Dominum clamavi: voce mea ad Deum, et intendit mihi.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In die tribulationis meae Deum exquisivi, manibus meis nocte contra eum: et non sum deceptus. Renuit consolari anima mea,
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 memor fui Dei, et delectatus sum, et exercitatus sum: et defecit spiritus meus.
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Anticipaverunt vigilias oculi mei: turbatus sum, et non sum locutus.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Cogitavi dies antiquos: et annos aeternos in mente habui.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Et meditatus sum nocte cum corde meo, et exercitabar, et scopebam spiritum meum.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Numquid in aeternum proiiciet Deus: aut non apponet ut complacitior sit adhuc?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Aut in finem misericordiam suam abscindet, a generatione in generationem?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Aut obliviscetur misereri Deus? aut continebit in ira sua misericordias suas?
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Et dixi nunc coepi: haec mutatio dexterae Excelsi.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Memor fui operum Domini: quia memor ero ab initio mirabilium tuorum,
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Et meditabor in omnibus operibus tuis: et in adinventionibus tuis exercebor.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Deus in sancto via tua: quis Deus magnus sicut Deus noster?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 tu es Deus qui facis mirabilia. Notam fecisti in populis virtutem tuam:
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 redemisti in brachio tuo populum tuum, filios Iacob, et Ioseph.
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Viderunt te aquae Deus, viderunt te aquae: et timuerunt, et turbatae sunt abyssi.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Multitudo sonitus aquarum: vocem dederunt nubes. Etenim sagittae tuae transeunt:
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 vox tonitrui tui in rota. Illuxerunt coruscationes tuae orbi terrae: commota est et contremuit terra.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 In mari via tua, et semitae tuae in aquis multis: et vestigia tua non cognoscentur.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Deduxisti sicut oves populum tuum, in manu Moysi et Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
