Psalmorum 74
1 Psalmus Intellectus Asaph. Ut quid Deus repulisti in finem: iratus est furor tuus super oves pascuae tuae?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Memor esto congregationis tuae, quam possedisti ab initio. Redemisti virgam hereditatis tuae: mons Sion, in quo habitasti in eo.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Leva manus tuas in superbias eorum in finem: quanta malignatus est inimicus in sancto!
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Et gloriati sunt qui oderunt te: in medio sollemnitatis tuae. Posuerunt signa sua, signa:
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 et non cognoverunt sicut in exitu super summum. Quasi in silva lignorum securibus
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 exciderunt ianuas eius in idipsum: in securi, et ascia deiecerunt eam.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Incenderunt igni Sanctuarium tuum: in terra polluerunt tabernaculum nominis tui.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Dixerunt in corde suo cognatio eorum simul: quiescere faciamus omnes dies festos Dei a terra.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Signa nostra non vidimus, iam non est propheta: et nos non cognoscet amplius.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Usquequo Deus improperabit inimicus: irritat adversarius nomen tuum in finem?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Ut quid avertis manum tuam, et dexteram tuam, de medio sinu tuo in finem?
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Deus autem rex noster ante saecula: operatus est salutem in medio terrae.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Tu confirmasti in virtute tua mare: contribulasti capita draconum in aquis.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Tu confregisti capita draconis: dedisti eum escam populis Aethiopum.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Tu dirupisti fontes, et torrentes: tu siccasti fluvios Ethan.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Tuus est dies, et tua est nox: tu fabricatus es auroram et solem.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Tu fecisti omnes terminos terrae: aestatem et ver tu plasmasti ea.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Memor esto huius, inimicus improperavit Domino: et populus insipiens incitavit nomen tuum.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Ne tradas bestiis animas confitentes tibi, et animas pauperum tuorum ne obliviscaris in finem.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Respice in testamentum tuum: quia repleti sunt, qui obscurati sunt terrae domibus iniquitatum.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Ne avertatur humilis factus confusus: pauper et inops laudabunt nomen tuum.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Exurge Deus, iudica causam tuam: memor esto improperiorum tuorum, eorum quae ab insipiente sunt tota die.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Ne obliviscaris voces inimicorum tuorum: superbia eorum, qui te oderunt, ascendit semper.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
