Psalmorum 64

1 Psalmus David, in finem. Exaudi Deus orationem meam cum deprecor: a timore inimici eripe animam meam.

Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

2 Protexisti me a conventu malignantium: a multitudine operantium iniquitatem.

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

3 Quia exacuerunt ut gladium linguas suas: intenderunt arcum rem amaram,

Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

4 ut sagittent in occultis immaculatum.

Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 Subito sagittabunt eum, et non timebunt: firmaverunt sibi sermonem nequam. Narraverunt ut absconderent laqueos: dixerunt: Quis videbit eos?

Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

6 Scrutati sunt iniquitates: defecerunt scrutantes scrutinio. Accedet homo ad cor altum:

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

7 et exaltabitur Deus. Sagittae parvulorum factae sunt plagae eorum:

Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

8 et infirmatae sunt contra eos linguae eorum. Conturbati sunt omnes qui videbant eos:

Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

9 et timuit omnis homo. Et annunciaverunt opera Dei: et facta eius intellexerunt.

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

10 Laetabitur iustus in Domino, et sperabit in eo, et laudabuntur omnes recti corde.

А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.