< Psalmorum 58 >
1 Psalmus, in finem, ne corrumpas, David in tituli inscriptionem. Si vere utique iustitiam loquimini: recte iudicate filii hominum.
Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?
2 Etenim in corde iniquitates operamini: in terra iniustitias manus vestrae concinnant.
Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.
3 Alienati sunt peccatores a vulva, erraverunt ab utero: locuti sunt falsa.
Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
4 Furor illis secundum similitudinem serpentis: sicut aspidis surdae, et obturantis aures suas,
У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,
5 Quae non exaudiet vocem incantantium: et venefici incantantis sapienter.
Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.
6 Deus conteret dentes eorum in ore ipsorum: molas leonum confringet Dominus.
Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!
7 Ad nihilum devenient tamquam aqua decurrens: intendit arcum suum donec infirmentur.
Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.
8 Sicut cera, quae fluit, auferentur: supercecidit ignis, et non viderunt solem.
Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.
9 Priusquam intelligerent spinae vestrae rhamnum: sicut viventes, sic in ira absorbet eos.
Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
10 Laetabitur iustus cum viderit vindictam: manus suas lavabit in sanguine peccatoris.
Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
11 Et dicet homo: Si utique est fructus iusto: utique est Deus iudicans eos in terra.
И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!