Psalmorum 56
1 Psalmus In finem, Pro populo, qui a Sanctis longe factus est, David in tituli inscriptionem, cum tenuerunt eum Allophyli in Geth. Miserere mei Deus, quoniam conculcavit me homo: tota die impugnans tribulavit me.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Conculcaverunt me inimici mei tota die: quoniam multi bellantes adversum me.
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Ab altitudine diei timebo: ego vero in te sperabo.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 In Deo laudabo sermones meos, in Deo speravi: non timebo quid faciat mihi caro.
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Tota die verba mea execrabantur: adversum me omnes cogitationes eorum, in malum.
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 Inhabitabunt et abscondent: ipsi calcaneum meum observabunt. Sicut sustinuerunt animam meam,
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 pro nihilo salvos facies illos: in ira populos confringes.
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Deus, vitam meam annunciavi tibi: posuisti lacrymas meas in conspectu tuo, Sicut et in promissione tua:
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 tunc convertentur inimici mei retrorsum: In quacumque die invocavero te: ecce cognovi quoniam Deus meus es.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 In Deo laudabo verbum, in Domino laudabo sermonem:
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 in Deo speravi, non timebo quid faciat mihi homo.
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 In me sunt Deus vota tua, quae reddam, laudationes tibi.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Quoniam eripuisti animam meam de morte, et pedes meos de lapsu: ut placeam coram Deo in lumine viventium.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.
