Psalmorum 52

1 Psalmus In finem, Intellectus David, Cum venit Doeg Idumaeus, et nunciavit Sauli: Venit David in domum Abimelech. Quid gloriaris in malitia, qui potens es in iniquitate?

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Tota die iniustitiam cogitavit lingua tua: sicut novacula acuta fecisti dolum.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Dilexisti malitiam super benignitatem: iniquitatem magis quam loqui aequitatem.

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Dilexisti omnia verba praecipitationis, lingua dolosa.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 Propterea Deus destruet te in finem, evellet te, et emigrabit te de tabernaculo tuo: et radicem tuam de terra viventium.

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 Videbunt iusti, et timebunt, et super eum ridebunt, et dicent:

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 ecce homo, qui non posuit Deum adiutorem suum: Sed speravit in multitudine divitiarum suarum: et praevaluit in vanitate sua.

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 Ego autem, sicut oliva fructifera in domo Dei, speravi in misericordia Dei in aeternum: et in saeculum saeculi.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 Confitebor tibi in saeculum quia fecisti: et expectabo nomen tuum, quoniam bonum est in conspectu sanctorum tuorum.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.