Psalmorum 50
1 Psalmus Asaph. Deus deorum Dominus locutus est: et vocavit terram, A solis ortu usque ad occasum:
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 ex Sion species decoris eius.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Deus manifeste veniet: Deus noster et non silebit. Ignis in conspectu eius exardescet: et in circuitu eius tempestas valida.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Advocavit caelum desursum: et terram discernere populum suum.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Congregate illi sanctos eius: qui ordinant testamentum eius super sacrificia.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Et annunciabunt caeli iustitiam eius: quoniam Deus iudex est.
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Audi populus meus, et loquar Israel, et testificabor tibi: Deus Deus tuus ego sum.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Non in sacrificiis tuis arguam te: holocausta autem tua in conspectu meo sunt semper.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Non accipiam de domo tua vitulos: neque de gregibus tuis hircos.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Quoniam meae sunt omnes ferae silvarum, iumenta in montibus et boves.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Cognovi omnia volatilia caeli: et pulchritudo agri mecum est.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Si esuriero, non dicam tibi: meus est enim orbis terrae, et plenitudo eius.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Numquid manducabo carnes taurorum? aut sanguinem hircorum potabo?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Immola Deo sacrificium laudis: et redde Altissimo vota tua.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Et invoca me in die tribulationis: eruam te, et honorificabis me.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Peccatori autem dixit Deus: Quare tu enarras iustitias meas, et assumis testamentum meum per os tuum?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Tu vero odisti disciplinam: et proiecisti sermones meos retrorsum:
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Si videbas furem, currebas cum eo: et cum adulteris portionem tuam ponebas.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Os tuum abundavit malitia: et lingua tua concinnabat dolos.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Sedens adversus fratrem tuum loquebaris, et adversus filium matris tuae ponebas scandalum:
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 haec fecisti, et tacui. Existimasti inique quod ero tui similis: arguam te, et statuam contra faciem tuam.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Intelligite haec qui obliviscimini Deum: nequando rapiat, et non sit qui eripiat.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Sacrificium laudis honorificabit me: et illic iter, quo ostendam illi salutare Dei.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
