< Psalmorum 46 >
1 Psalmus, in finem, pro filiis Core pro occultis. Deus noster refugium, et virtus: adiutor in tribulationibus, quae invenerunt nos nimis.
Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.
2 Propterea non timebimus dum turbabitur terra: et transferentur montes in cor maris.
Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима.
3 Sonuerunt, et turbatae sunt aquae eorum: conturbati sunt montes in fortitudine eius.
Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових;
4 Fluminis impetus laetificat civitatem Dei: sanctificavit tabernaculum suum Altissimus.
Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег.
5 Deus, in medio eius, non commovebitur: adiuvabit eam Deus mane diluculo.
Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре.
6 Conturbatae sunt gentes, et inclinata sunt regna: dedit vocem suam, mota est terra.
Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше.
7 Dominus virtutum nobiscum: susceptor noster Deus Iacob.
Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.
8 Venite, et videte opera Domini, quae posuit prodigia super terram:
Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,
9 auferens bella usque ad finem terrae. Arcum conteret, et confringet arma: et scuta comburet igni:
Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.
10 Vacate, et videte quoniam ego sum Deus: exaltabor in gentibus, et exaltabor in terra.
Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.
11 Dominus virtutum nobiscum: susceptor noster Deus Iacob.
Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.