Psalmorum 43

1 Psalmus David, in finem. Iudica me Deus, et discerne causam meam de gente non sancta, ab homine iniquo, et doloso erue me.

Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! Од човека неправедног и лукавог избави ме.

2 Quia tu es Deus fortitudo mea: quare me repulisti? et quare tristis incedo, dum affligit me inimicus?

Јер си Ти Бог крепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

3 Emitte lucem tuam et veritatem tuam: ipsa me deduxerunt, et adduxerunt in montem sanctum tuum, et in tabernacula tua.

Пошљи видело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету гору Твоју и у дворове Твоје.

4 Et introibo ad altare Dei: ad Deum, qui laetificat iuventutem meam. Confitebor tibi in cithara Deus Deus meus:

Онда ћу приступити к жртвенику Божијем, к Богу радости и весеља свог, и уз гусле славићу Те, Боже, Боже мој!

5 quare tristis es anima mea? et quare conturbas me? Spera in Deo, quoniam adhuc confitebor illi: salutare vultus mei, et Deus meus.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.