Psalmorum 38
1 Psalmus David, in recordationem sabbati. Domine ne in furore tuo arguas me, neque in ira tua corripias me.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Quoniam sagittae tuae infixae sunt mihi: et confirmasti super me manum tuam.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Non est sanitas in carne mea a facie irae tuae: non est pax ossibus meis a facie peccatorum meorum.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Quoniam iniquitates meae supergressae sunt caput meum: et sicut onus grave gravatae sunt super me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Putruerunt et corruptae sunt cicatrices meae, a facie insipientiae meae.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Miser factus sum, et curvatus sum usque in finem: tota die contristatus ingrediebar.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Quoniam lumbi mei impleti sunt illusionibus: et non est sanitas in carne mea.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Afflictus sum, et humiliatus sum nimis: rugiebam a gemitu cordis mei.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Domine, ante te omne desiderium meum: et gemitus meus a te non est absconditus.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Cor meum conturbatum est, dereliquit me virtus mea: et lumen oculorum meorum, et ipsum non est mecum.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Amici mei et proximi mei adversum me appropinquaverunt, et steterunt. Et qui iuxta me erant, de longe steterunt: et vim faciebant qui quaerebant animam meam.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Et qui inquirebant mala mihi, locuti sunt vanitates: et dolos tota die meditabantur.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Ego autem tamquam surdus non audiebam: et sicut mutus non aperiens os suum.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Et factus sum sicut homo non audiens: et non habens in ore suo redargutiones.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Quoniam in te Domine speravi: tu exaudies me Domine Deus meus.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Quia dixi: Nequando supergaudeant mihi inimici mei: et dum commoventur pedes mei, super me magna locuti sunt.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Quoniam ego in flagella paratus sum: et dolor meus in conspectu meo semper.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Quoniam iniquitatem meam annunciabo: et cogitabo pro peccato meo.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Inimici autem mei vivunt, et confirmati sunt super me: et multiplicati sunt qui oderunt me inique.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Qui retribuunt mala pro bonis, detrahebant mihi: quoniam sequebar bonitatem.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Ne derelinquas me Domine Deus meus: ne discesseris a me.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Intende in adiutorium meum, Domine Deus salutis meae.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
