< Psalmorum 33 >
1 Psalmus David. Exultate iusti in Domino: rectos decet collaudatio.
Веселите се праведници пред Господом; праведнима доликује славити.
2 Confitemini Domino in cithara: in psalterio decem chordarum psallite illi.
Славите Господа гуслама, ударајте Му у псалтир од десет жица.
3 Cantate ei canticum novum: bene psallite ei in vociferatione.
Певајте Му песму нову, сложно ударајте подвикујући;
4 Quia rectum est verbum Domini, et omnia opera eius in fide.
Јер је права реч Господња, и свако дело Његово истинито.
5 Diligit misericordiam et iudicium: misericordia Domini plena est terra.
Он љуби правду и суд, доброте је Господње пуна земља.
6 Verbo Domini caeli firmati sunt: et spiritu oris eius omnis virtus eorum.
Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова.
7 Congregans sicut in utre aquas maris: ponens in thesauris abyssos.
Као у гомилу сабра воду морску, и пропасти метну у спреме.
8 Timeat Dominum omnis terra: ab eo autem commoveantur omnes inhabitantes orbem.
Нек се боји Господа сва земља, и нека стрепи пред Њим све што живи по васиљени;
9 Quoniam ipse dixit, et facta sunt: ipse mandavit, et creata sunt.
Јер Он рече, и постаде; Он заповеди, и показа се.
10 Dominus dissipat consilia gentium: reprobat autem cogitationes populorum, et reprobat consilia principum.
Господ разбија намере незнабошцима, уништава помисли народима.
11 Consilium autem Domini in aeternum manet: cogitationes cordis eius in generatione et generationem.
Намера је Господња тврда довека, мисли срца његова од колена на колено.
12 Beata gens, cuius est Dominus, Deus eius: populus, quem elegit in hereditatem sibi.
Благо народу, коме је Бог Господ, племену, које је Он изабрао себи за наслеђе.
13 De caelo respexit Dominus: vidit omnes filios hominum.
С неба гледа Господ, види све синове људске;
14 De praeparato habitaculo suo respexit super omnes, qui habitant terram.
С престола, на коме седи, погледа на све који живе на земљи.
15 Qui finxit sigillatim corda eorum: qui intelligit omnia opera eorum.
Он је створио сва срца њихова, Он и зна сва дела њихова.
16 Non salvatur rex per multam virtutem: et gigas non salvabitur in multitudine virtutis suae.
Неће помоћи цару велика сила, неће заштитити јакога велика снага;
17 Fallax equus ad salutem: in abundantia autem virtutis suae non salvabitur.
Није у коњу уздање да ће помоћи; ако му је и велика снага; неће избавити.
18 Ecce oculi Domini super metuentes eum: et in eis, qui sperant super misericordia eius.
Гле, око је Господње на онима који Га се боје, и на онима који чекају милост Његову.
19 Ut eruat a morte animas eorum: et alat eos in fame.
Он ће душу њихову избавити од смрти, и прехранити их у гладне године.
20 Anima nostra sustinet Dominum: quoniam adiutor et protector noster est.
Душа се наша узда у Господа; Он је помоћ наша и штит наш.
21 Quia in eo laetabitur cor nostrum: et in nomine sancto eius speravimus.
О Њему се весели срце наше; јер се у свето име Његово уздамо.
22 Fiat misericordia tua Domine super nos: quemadmodum speravimus in te.
Да буде милост Твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у Тебе.