Psalmorum 27

1 Psalmus David priusquam liniretur. Dominus illuminatio mea, et salus mea, quem timebo? Dominus protector vitae meae, a quo trepidabo?

Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?

2 Dum appropiant super me nocentes, ut edant carnes meas: Qui tribulant me inimici mei, ipsi infirmati sunt et ceciderunt.

Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.

3 Si consistant adversum me castra, non timebit cor meum. Si exurgat adversum me praelium, in hoc ego sperabo.

Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.

4 Unam petii a Domino, hanc requiram, ut inhabitem in domo Domini omnibus diebus vitae meae: Ut videam voluntatem Domini, et visitem templum eius.

За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.

5 Quoniam abscondit me in tabernaculo suo: in die malorum protexit me in abscondito tabernaculi sui.

Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.

6 In petra exaltavit me: et nunc exaltavit caput meum super inimicos meos. Circuivi, et immolavi in tabernaculo eius hostiam vociferationis: cantabo, et psalmum dicam Domino.

Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.

7 Exaudi Domine vocem meam, qua clamavi ad te: miserere mei, et exaudi me.

Чуј, Господе, глас мој, Тебе призивам, смилуј се на ме и услиши ме.

8 Tibi dixit cor meum, exquisivit te facies mea: faciem tuam Domine requiram.

Срце моје говори пред Тобом што си рекао: "Тражите лице моје." Тражим лице Твоје, Господе!

9 Ne avertas faciem tuam a me: ne declines in ira a servo tuo. Adiutor meus esto: ne derelinquas me, neque despicias me Deus salutaris meus.

Немој одвратити од мене лице своје, немој у гневу оставити слугу свог; буди Помоћник мој; немој ме одбити, и немој ме оставити, Боже, Спаситељу мој!

10 Quoniam pater meus, et mater mea dereliquerunt me: Dominus autem assumpsit me.

Јер отац мој и мати моја оставише ме; али Господ нека ме прихвати.

11 Legem pone mihi Domine in via tua: et dirige me in semitam rectam propter inimicos meos.

Упути ме, Господе, на пут свој и води ме правом стазом поради оних који ме вребају.

12 Ne tradideris me in animas tribulantium me: quoniam insurrexerunt in me testes iniqui, et mentita est iniquitas sibi.

Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе.

13 Credo videre bona Domini in terra viventium.

Верујем да ћу видети доброту Господњу на земљи живих.

14 Expecta Dominum, viriliter age: et confortetur cor tuum, et sustine Dominum.

Уздај се у Господа, буди слободан; нека буде срце твоје крепко, уздај се у Господа.