Psalmorum 22
1 Psalmus David, in finem pro susceptione matutina. Deus Deus meus respice in me: quare me dereliquisti? longe a salute mea verba delictorum meorum.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Deus meus clamabo per diem, et non exaudies: et nocte, et non ad insipientiam mihi.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Tu autem in sancto habitas, Laus Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 In te speraverunt patres nostri: speraverunt, et liberasti eos.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Ad te clamaverunt, et salvi facti sunt: in te speraverunt, et non sunt confusi.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Ego autem sum vermis, et non homo: opprobrium hominum, et abiectio plebis.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Omnes videntes me, deriserunt me: locuti sunt labiis, et moverunt caput.
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Speravit in Domino, eripiat eum: salvum faciat eum, quoniam vult eum.
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Quoniam tu es, qui extraxisti me de ventre: spes mea ab uberibus matris meae.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 In te proiectus sum ex utero: de ventre matris meae Deus meus es tu,
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 ne discesseris a me: Quoniam tribulatio proxima est: quoniam non est qui adiuvet.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Circumdederunt me vituli multi: tauri pingues obsederunt me.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Aperuerunt super me os suum, sicut leo rapiens et rugiens.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Sicut aqua effusus sum: et dispersa sunt omnia ossa mea. Factum est cor meum tamquam cera liquescens in medio ventris mei.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Aruit tamquam testa virtus mea, et lingua mea adhaesit faucibus meis: et in pulverem mortis deduxisti me.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Quoniam circumdederunt me canes multi: concilium malignantium obsedit me. Foderunt manus meas et pedes meos:
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 dinumeraverunt omnia ossa mea. Ipsi vero consideraverunt et inspexerunt me:
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 diviserunt sibi vestimenta mea, et super vestem meam miserunt sortem.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Tu autem Domine ne elongaveris auxilium tuum a me: ad defensionem meam conspice.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Erue a framea Deus animam meam: et de manu canis unicam meam:
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Salva me ex ore leonis: et a cornibus unicornium humilitatem meam.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Narrabo nomen tuum fratribus meis: in medio ecclesiae laudabo te.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Qui timetis Dominum laudate eum: universum semen Iacob glorificate eum:
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Timeat eum omne semen Israel: quoniam non sprevit, neque despexit deprecationem pauperis: Nec avertit faciem suam a me: et cum clamarem ad eum exaudivit me.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Apud te laus mea in ecclesia magna: vota mea reddam in conspectu timentium eum.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Edent pauperes, et saturabuntur: et laudabunt Dominum qui requirunt eum: vivent corda eorum in saeculum saeculi.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Reminiscentur et convertentur ad Dominum universi fines terrae: Et adorabunt in conspectu eius universae familiae Gentium.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Quoniam Domini est regnum: et ipse dominabitur Gentium.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Manducaverunt et adoraverunt omnes pingues terrae: in conspectu eius cadent omnes qui descendunt in terram.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Et anima mea illi vivet: et semen meum serviet ipsi.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Annunciabitur Domino generatio ventura: et annunciabunt caeli iustitiam eius populo qui nascetur, quem fecit Dominus.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
