Psalmorum 17
1 Psalm: Oratio David. Exaudi Domine iustitiam meam: intende deprecationem meam. Auribus percipe orationem meam, non in labiis dolosis.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 De vultu tuo iudicium meum prodeat: oculi tui videant aequitates.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Probasti cor meum, et visitasti nocte: igne me examinasti, et non est inventa in me iniquitas.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Ut non loquatur os meum opera hominum: propter verba labiorum tuorum ego custodivi vias duras.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Perfice gressus meos in semitis tuis: ut non moveantur vestigia mea.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Ego clamavi, quoniam exaudisti me Deus: inclina aurem tuam mihi, et exaudi verba mea.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Mirifica misericordias tuas, qui salvos facis sperantes in te.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 A resistentibus dexterae tuae custodi me, ut pupillam oculi. Sub umbra alarum tuarum protege me:
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 a facie impiorum qui me afflixerunt. Inimici mei animam meam circumdederunt,
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 adipem suum concluserunt: os eorum locutum est superbiam.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Proiicientes me nunc circumdederunt me: oculos suos statuerunt declinare in terram.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Susceperunt me sicut leo paratus ad praedam: et sic catulus leonis habitans in abditis.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Exurge Domine, praeveni eum, et supplanta eum: eripe animam meam ab impio, frameam tuam
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 ab inimicis manus tuae. Domine a paucis de terra divide eos in vita eorum: de absconditis tuis adimpletus est venter eorum. Saturati sunt filiis: et dimiserunt reliquias suas parvulis suis.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Ego autem in iustitia apparebo conspectui tuo: satiabor cum apparuerit gloria tua.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
