Psalmorum 143
1 Psalmus David, Quando eum filius suus persequebatur eum Absalom filius eius. Domine exaudi orationem meam: auribus percipe obsecrationem meam in veritate tua: exaudi me in tua iustitia.
Господе, услиши молитву моју, прими мољење моје по истини својој, услиши ме по правди својој.
2 Et non intres in iudicium cum servo tuo: quia non iustificabitur in conspectu tuo omnis vivens.
И не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив.
3 Quia persecutus est inimicus animam meam: humiliavit in terra vitam meam. Collocavit me in obscuris sicut mortuos saeculi:
Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.
4 et anxiatus est super me spiritus meus, in me turbatum est cor meum.
Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.
5 Memor fui dierum antiquorum, meditatus sum in omnibus operibus tuis: in factis manuum tuarum meditabar.
Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.
6 Expandi manus meas ad te: anima mea sicut terra sine aqua tibi:
Пружам к Теби руке своје; душа је моја као сува земља пред Тобом.
7 Velociter exaudi me Domine: defecit spiritus meus. Non avertas faciem tuam a me: et similis ero descendentibus in lacum.
Похитај, услиши ме; Господе, нестаје духа мог, немој одвратити лице своје од мене; јер ћу бити као они који одлазе у гроб.
8 Auditam fac mihi mane misericordiam tuam: quia in te speravi. Notam fac mihi viam, in qua ambulem: quia ad te levavi animam meam.
Рано ми јави милост своју, јер се у Тебе уздам. Покажи ми пут, којим да идем, јер к Теби подижем душу своју.
9 Eripe me de inimicis meis Domine, ad te confugi:
Избави ме од непријатеља мојих, Господе, к Теби притечем.
10 doce me facere voluntatem tuam, quia Deus meus es tu. Spiritus tuus bonus deducet me in terram rectam:
Научи ме Творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој; дух Твој благи нека ме води по стази правој.
11 propter nomen tuum Domine vivificabis me, in aequitate tua. Educes de tribulatione animam meam:
Имена ради свог, Господе, оживи ме, по правди својој изведи из муке душу моју.
12 et in misericordia tua disperdes inimicos meos. Et perdes omnes, qui tribulant animam meam: quoniam ego servus tuus sum.
И по милости својој истреби непријатеље моје, и погуби све који муче душу моју, јер сам Твој слуга.
