Psalmorum 14

1 Psalmus David, in finem. Dixit insipiens in corde suo: Non est Deus. Corrupti sunt, et abominabiles facti sunt in studiis suis: non est qui faciat bonum, non est usque ad unum.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

2 Dominus de caelo prospexit super filios hominum, ut videat si est intelligens, aut requirens Deum.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

3 Omnes declinaverunt, simul inutiles facti sunt: non est qui faciat bonum, non est usque ad unum. Sepulchrum patens est guttur eorum: linguis suis dolose agebant, venenum aspidum sub labiis eorum. Quorum os maledictione et amaritudine plenum est: veloces pedes eorum ad effundendum sanguinem. Contritio et infelicitas in viis eorum, et viam pacis non cognoverunt: non est timor Dei ante oculos eorum.

Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Nonne cognoscent omnes qui operantur iniquitatem, qui devorant plebem meam sicut escam panis?

Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

5 Dominum non invocaverunt, illic trepidaverunt timore, ubi non erat timor.

Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

6 Quoniam Dominus in generatione iusta est, consilium inopis confudistis, quoniam Dominus spes eius est.

Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

7 Quis dabit ex Sion salutare Israel? cum averterit Dominus captivitatem plebis suae, exultabit Iacob, et laetabitur Israel.

Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.