Psalmorum 132
1 Canticum graduum. Memento Domine David, et omnis mansuetudinis eius:
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Sicut iuravit Domino, votum vovit Deo Iacob:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 Si introiero in tabernaculum domus meae, si ascendero in lectum strati mei:
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 Si dedero somnum oculis meis, et palpebris meis dormitationem:
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Et requiem temporibus meis: donec inveniam locum Domino, tabernaculum Deo Iacob.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Ecce audivimus eam in Ephrata: invenimus eam in campis silvae.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Introibimus in tabernaculum eius: adorabimus in loco, ubi steterunt pedes eius.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Surge Domine in requiem tuam, tu et arca sanctificationis tuae.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Sacerdotes tui induantur iustitiam: et sancti tui exultent.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Propter David servum tuum, non avertas faciem Christi tui.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Iuravit Dominus David veritatem, et non frustrabitur eum: de fructu ventris tui ponam super sedem tuam.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Si custodierint filii tui testamentum meum, et testimonia mea haec, quae docebo eos: Et filii eorum usque in saeculum, sedebunt super sedem tuam.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Quoniam elegit Dominus Sion: elegit eam in habitationem sibi.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Haec requies mea in saeculum saeculi: hic habitabo quoniam elegi eam.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Viduam eius benedicens benedicam: pauperes eius saturabo panibus.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Sacerdotes eius induam salutari: et sancti eius exultatione exultabunt.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Illuc producam cornu David, paravi lucernam Christo meo.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Inimicos eius induam confusione: super ipsum autem efflorebit sanctificatio mea.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
