Psalmorum 109
1 Psalmus David, in finem.
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Deus laudem meam ne tacueris: quia os peccatoris, et os dolosi super me apertum est.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Locuti sunt adversum me lingua dolosa, et sermonibus odii circumdederunt me: et expugnaverunt me gratis.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Pro eo ut me diligerent, detrahebant mihi: ego autem orabam.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Et posuerunt adversum me mala pro bonis: et odium pro dilectione mea.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Constitue super eum peccatorem: et diabolus stet a dextris eius.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Cum iudicatur, exeat condemnatus. et oratio eius fiat in peccatum.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Fiant dies eius pauci: et episcopatum eius accipiat alter.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Fiant filii eius orphani: et uxor eius vidua.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Nutantes transferantur filii eius, et mendicent: et eiiciantur de habitationibus suis.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Scrutetur foenerator omnem substantiam eius: et diripiant alieni labores eius.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Non sit illi adiutor: nec sit qui misereatur pupillis eius.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Fiant nati eius in interitum: in generatione una deleatur nomen eius.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 In memoriam redeat iniquitas patrum eius in conspectu Domini: et peccatum matris eius non deleatur.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Fiant contra Dominum semper, et dispereat de terra memoria eorum:
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 pro eo quod non est recordatus facere misericordiam.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Et persecutus est hominem inopem, et mendicum, et compunctum corde mortificare.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Et dilexit maledictionem, et veniet ei: et noluit benedictionem, et elongabitur ab eo. Et induit maledictionem sicut vestimentum, et intravit sicut aqua in interiora eius, et sicut oleum in ossibus eius.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Fiat ei sicut vestimentum, quo operitur: et sicut zona, qua semper praecingitur.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Hoc opus eorum, qui detrahunt mihi apud Dominum: et qui loquuntur mala adversus animam meam.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Et tu Domine, Domine, fac mecum propter nomen tuum: quia suavis est misericordia tua. Libera me
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 quia egenus, et pauper ego sum: et cor meum conturbatum est intra me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Sicut umbra cum declinat, ablatus sum: et excussus sum sicut locustae.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Genua mea infirmata sunt a ieiunio: et caro mea immutata est propter oleum.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Et ego factus sum opprobrium illis: viderunt me, et moverunt capita sua.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Adiuva me Domine Deus meus: salvum me fac propter misericordiam tuam.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Et sciant quia manus tua haec: et tu Domine fecisti eam.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Maledicent illi, et tu benedices: qui insurgunt in me, confundantur: servus autem tuus laetabitur.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Induantur qui detrahunt mihi, pudore: et operiantur sicut diploide confusione sua.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Confitebor Domino nimis in ore meo: et in medio multorum laudabo eum.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Quia astitit a dextris pauperis, ut salvam faceret a persequentibus animam meam.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
