Psalmorum 107
1 Alleluia alleluia. Confitemini Domino quoniam bonus: quoniam in saeculum misericordia eius.
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Dicant qui redempti sunt a Domino, quos redemit de manu inimici: et de regionibus congregavit eos:
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 A solis ortu, et occasu: ab aquilone, et mari.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Erraverunt in solitudine in inaquoso: viam civitatis habitaculi non invenerunt,
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Esurientes, et sitientes: anima eorum in ipsis defecit.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Et clamaverunt ad Dominum cum tribularentur: et de necessitatibus eorum eripuit eos.
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 Et deduxit eos in viam rectam: ut irent in civitatem habitationis.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Confiteantur Domino misericordiae eius: et mirabilia eius filiis hominum.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Quia satiavit animam inanem: et animam esurientem satiavit bonis.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Sedentes in tenebris, et umbra mortis: vinctos in mendicitate, et ferro.
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Quia exacerbaverunt eloquia Dei: et consilium Altissimi irritaverunt.
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Et humiliatum est in laboribus cor eorum: infirmati sunt, nec fuit qui adiuvaret.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Et clamaverunt ad Dominum cum tribularentur: et de necessitatibus eorum liberavit eos.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Et eduxit eos de tenebris, et umbra mortis: et vincula eorum dirupit.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Confiteantur Domino misericordiae eius: et mirabilia eius filiis hominum.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Quia contrivit portas aereas: et vectes ferreos confregit.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Suscepit eos de via iniquitatis eorum: propter iniustitias enim suas humiliati sunt.
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Omnem escam abominata est anima eorum: et appropinquaverunt usque ad portas mortis.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Et clamaverunt ad Dominum cum tribularentur: et de necessitatibus eorum liberavit eos.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Misit verbum suum, et sanavit eos: et eripuit eos de interitionibus eorum.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Confiteantur Domino misericordiae eius: et mirabilia eius filiis hominum.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 Et sacrificent sacrificium laudis: et annuncient opera eius in exultatione.
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Qui descendunt mare in navibus, facientes operationem in aquis multis.
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Ipsi viderunt opera Domini, et mirabilia eius in profundo.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 Dixit, et stetit spiritus procellae: et exaltati sunt fluctus eius.
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Ascendunt usque ad caelos, et descendunt usque ad abyssos: anima eorum in malis tabescebat.
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Turbati sunt, et moti sunt sicut ebrius: et omnis sapientia eorum devorata est.
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Et clamaverunt ad Dominum cum tribularentur, et de necessitatibus eorum eduxit eos.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Et statuit procellam eius in auram: et siluerunt fluctus eius.
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Et laetati sunt quia siluerunt: et deduxit eos in portum voluntatis eorum.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Confiteantur Domino misericordiae eius: et mirabilia eius filiis hominum.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Et exaltent eum in ecclesia plebis: et in cathedra seniorum laudent eum.
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Posuit flumina in desertum: et exitus aquarum in sitim.
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Terram fructiferam in salsuginem, a malitia inhabitantium in ea.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Posuit desertum in stagna aquarum: et terram sine aqua in exitus aquarum.
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 Et collocavit illic esurientes: et constituerunt civitatem habitationis.
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Et seminaverunt agros, et plantaverunt vineas: et fecerunt fructum nativitatis.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Et benedixit eis, et multiplicati sunt nimis: et iumenta eorum non minoravit.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Et pauci facti sunt: et vexati sunt a tribulatione malorum, et dolore.
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Effusa est contentio super principes: et errare fecit eos in invio, et non in via.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Et adiuvit pauperem de inopia: et posuit sicut oves familias.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Videbunt recti, et laetabuntur: et omnis iniquitas oppilabit os suum.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Quis sapiens et custodiet haec? et intelliget misericordias Domini?
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
