Psalmorum 105
1 Alleluia. Confitemini Domino, et invocate nomen eius: annunciate inter gentes opera eius.
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
2 Cantate ei, et psallite ei: narrate omnia mirabilia eius.
Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
3 Laudamini in nomine sancto eius: laetetur cor quaerentium Dominum.
Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
4 Quaerite Dominum, et confirmamini: quaerite faciem eius semper.
Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
5 Mementote mirabilium eius, quae fecit: prodigia eius, et iudicia oris eius.
Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
6 Semen Abraham, servi eius: filii Iacob electi eius.
Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
7 Ipse Dominus Deus noster: in universa terra iudicia eius.
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
8 Memor fuit in saeculum testamenti sui: verbi, quod mandavit in mille generationes:
Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
9 Quod disposuit ad Abraham: et iuramenti sui ad Isaac:
Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
10 Et statuit illud Iacob in praeceptum: et Israel in testamentum aeternum:
То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
11 Dicens: Tibi dabo Terram Chanaan, funiculum hereditatis vestrae.
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
12 Cum essent numero brevi, paucissimi et incolae eius:
Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
13 Et pertransierunt de gente in gentem, et de regno ad populum alterum.
Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
14 Non reliquit hominem nocere eis: et corripuit pro eis reges.
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15 Nolite tangere christos meos: et in prophetis meis nolite malignari.
"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
16 Et vocavit famem super terram: et omne firmamentum panis contrivit.
И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
17 Misit ante eos virum: in servum venundatus est Ioseph.
Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
18 Humiliaverunt in compedibus pedes eius, ferrum pertransiit animam eius,
Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19 donec veniret verbum eius. Eloquium Domini inflammavit eum:
Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
20 misit rex, et solvit eum; princeps populorum, et dimisit eum.
Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
21 Constituit eum dominum domus suae: et principem omnis possessionis suae:
Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
22 Ut erudiret principes eius sicut semetipsum: et senes eius prudentiam doceret.
Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
23 Et intravit Israel in Aegyptum: et Iacob accola fuit in Terra Cham.
Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24 Et auxit populum suum vehementer: et firmavit eum super inimicos eius.
И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
25 Convertit cor eorum ut odirent populum eius: et dolum facerent in servos eius.
Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
26 Misit Moysen servum suum: Aaron, quem elegit ipsum.
Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
27 Posuit in eis verba signorum suorum, et prodigiorum in Terra Cham.
Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
28 Misit tenebras, et obscuravit: et non exacerbavit sermones suos.
Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
29 Convertit aquas eorum in sanguinem: et occidit pisces eorum.
Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30 Edidit terra eorum ranas in penetralibus regum ipsorum.
Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
31 Dixit, et venit cynomyia: et cinifes in omnibus finibus eorum.
Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
32 Posuit pluvias eorum grandinem: ignem comburentem in terra ipsorum.
Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33 Et percussit vineas eorum, et ficulneas eorum: et contrivit lignum finium eorum.
И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
34 Dixit, et venit locusta, et bruchus, cuius non erat numerus:
Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
35 Et comedit omne foenum in terra eorum: et comedit omnem fructum terrae eorum.
И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36 Et percussit omne primogenitum in terra eorum: primitias omnis laboris eorum.
И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
37 Et eduxit eos cum argento et auro: et non erat in tribubus eorum infirmus.
Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
38 Laetata est Aegyptus in profectione eorum: quia incubuit timor eorum super eos.
Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
39 Expandit nubem in protectionem eorum, et ignem ut luceret eis per noctem.
Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
40 Petierunt, et venit coturnix: et pane caeli saturavit eos.
Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
41 Dirupit petram, et fluxerunt aquae: abierunt in sicco flumina;
Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
42 Quoniam memor fuit verbi sancti sui, quod habuit ad Abraham puerum suum.
Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
43 Et eduxit populum suum in exultatione, et electos suos in laetitia.
И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44 Et dedit illis regiones gentium: et labores populorum possederunt:
И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
45 Ut custodiant iustificationes eius, et legem eius requirant.
Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
