Psalmorum 102
1 Oratio inopis, cum augeretur, Cum anxius fuerit, et in conspectu Domini effunderet precem suam. Domine exaudi orationem meam: et clamor meus ad te veniat.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Non avertas faciem tuam a me: in quacumque die tribulor, inclina ad me aurem tuam. In quacumque die invocavero te, velociter exaudi me.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Quia defecerunt sicut fumus dies mei: et ossa mea sicut cremium aruerunt.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Percussus sum ut foenum, et aruit cor meum: quia oblitus sum comedere panem meum.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 A voce gemitus mei adhaesit os meum carni meae.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Similis factus sum pellicano solitudinis: factus sum sicut nycticorax in domicilio.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Vigilavi, et factus sum sicut passer solitarius in tecto.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Tota die exprobrabant mihi inimici mei: et qui laudabant me adversum me iurabant.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Quia cinerem tamquam panem manducabam, et potum meum cum fletu miscebam.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 A facie irae indignationis tuae: quia elevans allisisti me.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Dies mei sicut umbra declinaverunt: et ego sicut foenum arui.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Tu autem Domine in aeternum permanes: et memoriale tuum in generatione et generationem.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Tu exurgens misereberis Sion: quia tempus miserendi eius, quia venit tempus.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Quoniam placuerunt servis tuis lapides eius: et terrae eius miserebuntur.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Et timebunt Gentes nomen tuum Domine, et omnes reges terrae gloriam tuam.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Quia aedificavit Dominus Sion: et videbitur in gloria sua.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Respexit in orationem humilium: et non sprevit precem eorum.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Scribantur haec in generatione altera: et populus, qui creabitur, laudabit Dominum:
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Quia prospexit de excelso sancto suo: Dominus de caelo in terram aspexit:
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Ut audiret gemitus compeditorum: ut solveret filios interemptorum:
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Ut annuncient in Sion nomen Domini: et laudem eius in Ierusalem.
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 In conveniendo populos in unum, et reges ut serviant Domino.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Respondit ei in via virtutis suae: Paucitatem dierum meorum nuncia mihi.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Ne revoces me in dimidio dierum meorum: in generatione et generationem anni tui.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Initio tu Domine terram fundasti: et opera manuum tuarum sunt caeli.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 Ipsi peribunt, tu autem permanes: et omnes sicut vestimentum veterascent. Et sicut opertorium mutabis eos, et mutabuntur:
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 tu autem idem ipse es, et anni tui non deficient.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Filii servorum tuorum habitabunt: et semen eorum in saeculum dirigetur.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
