Proverbiorum 8
1 Numquid non sapientia clamitat, et prudentia dat vocem suam?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 In summis, excelsisque verticibus supra viam, in mediis semitis stans,
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 iuxta portas civitatis in ipsis foribus loquitur, dicens:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 O viri, ad vos clamito, et vox mea ad filios hominum.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Intelligite parvuli astutiam, et insipientes animadvertite.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Audite, quoniam de rebus magnis locutura sum: et aperientur labia mea, ut recta praedicent.
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 Veritatem meditabitur guttur meum, et labia mea detestabuntur impium.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 Iusti sunt omnes sermones mei, non est in eis pravum quid, neque perversum.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 recti sunt intelligentibus, et aequi invenientibus scientiam.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Accipite disciplinam meam, et non pecuniam: doctrinam magis, quam aurum eligite.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 Melior est enim sapientia cunctis opibus pretiosissimis: et omne desiderabile ei non potest comparari.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Ego sapientia habito in consilio, et eruditis intersum cogitationibus.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 Timor Domini odit malum: arrogantiam, et superbiam, et viam pravam, et os bilingue detestor.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Meum est consilium, et aequitas, mea est prudentia, mea est fortitudo.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Per me reges regnant, et legum conditores iusta decernunt:
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Per me principes imperant, et potentes decernunt iustitiam.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Ego diligentes me diligo: et qui mane vigilant ad me, invenient me.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Mecum sunt divitiae, et gloria, opes superbae, et iustitia.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Melior est enim fructus meus auro, et lapide pretioso, et genimina me argento electo.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 In viis iustitiae ambulo, in medio semitarum iudicii,
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 ut ditem diligentes me, et thesauros eorum repleam.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 Dominus possedit me in initio viarum suarum, antequam quidquam faceret a principio.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 Ab aeterno ordinata sum, et ex antiquis antequam terra fieret.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 Nondum erant abyssi, et ego iam concepta eram: necdum fontes aquarum eruperant:
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 necdum montes gravi mole constiterant: ante colles ego parturiebar:
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 adhuc terram non fecerat, et flumina, et cardines orbis terrae.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Quando praeparabat caelos, aderam: quando certa lege, et gyro vallabat abyssos:
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 quando aethera firmabat sursum, et librabat fontes aquarum:
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 quando circumdabat mari terminum suum, et legem ponebat aquis, ne transirent fines suos: quando appendebat fundamenta terrae:
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 Cum eo eram cuncta componens: et delectabar per singulos dies, ludens coram eo omni tempore;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 ludens in orbe terrarum: et deliciae meae esse, cum filiis hominum.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Nunc ergo filii audite me: Beati, qui custodiunt vias meas.
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Audite disciplinam, et estote sapientes, et nolite abiicere eam.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Beatus homo qui audit me, et qui vigilat ad fores meas quotidie, et observat ad postes ostii mei.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 Qui me invenerit, inveniet vitam, et hauriet salutem a Domino:
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 qui autem in me peccaverit, laedet animam suam. Omnes, qui me oderunt, diligunt mortem.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
