< Proverbiorum 30 >

1 Verba Congregantis filii Vomentis. Visio, quam locutus est vir, cum quo est Deus, et qui Deo secum morante confortatus, ait:
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2 Stultissimus sum virorum, et sapientia hominum non est mecum.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 Non didici sapientiam, et non novi scientiam sanctorum.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 Quis ascendit in caelum atque descendit? quis continuit spiritum in manibus suis? quis colligavit aquas quasi in vestimento? quis suscitavit omnes terminos terrae? quod nomen est eius, et quod nomen filii eius, si nosti?
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5 Omnis sermo Dei ignitus, clypeus est sperantibus in se:
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 ne addas quidquam verbis illius, et arguaris inveniarisque mendax.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 Duo rogavi te, ne deneges mihi antequam moriar.
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 Vanitatem, et verba mendacia longe fac a me. Mendicitatem, et divitias ne dederis mihi: tribue tantum victui meo necessaria:
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 ne forte satiatus illiciar ad negandum, et dicam: Quis est Dominus? aut egestate compulsus furer, et periurem nomen Dei mei.
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 Ne accuses servum ad Dominum suum, ne forte maledicat tibi, et corruas.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11 Generatio, quae patri suo maledicit, et quae matri suae non benedicit.
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 Generatio, quae sibi munda videtur, et tamen non est lota a sordibus suis.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 Generatio, cuius excelsi sunt oculi, et palpebrae eius in alta surrectae.
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 Generatio, quae pro dentibus gladios habet, et commandit molaribus suis, ut comedat inopes de terra, et pauperes ex hominibus.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 Sanguisugae duae sunt filiae, dicentes: Affer, Affer. Tria sunt insaturabilia, et quartum, quod numquam dicit: Sufficit.
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16 Infernus, et os vulvae, et terra, quae non satiatur aqua: ignis vero numquam dicit: Sufficit. (Sheol h7585)
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)
17 Oculum, qui subsannat patrem, et qui despicit partum matris suae, effodiant corvi de torrentibus, et comedant eum filii aquilae.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 Tria sunt difficilia mihi, et quartum penitus ignoro:
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 Viam aquilae in caelo, viam colubri super petram, viam navis in medio mari, et viam viri in adolescentia.
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 Talis est et via mulieris adulterae, quae comedit, et tergens os suum dicit: Non sum operata malum.
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 Per tria movetur terra, et quartum non potest sustinere:
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 Per servum cum regnaverit: per stultum cum saturatus fuerit cibo:
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 per odiosam mulierem cum in matrimonio fuerit assumpta: et per ancillam cum fuerit heres dominae suae.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24 Quattuor sunt minima terrae, et ipsa sunt sapientiora sapientibus.
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25 Formicae, populus infirmus, qui praeparat in messe cibum sibi:
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26 lepusculus, plebs invalida, qui collocat in petra cubile suum:
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27 regem locusta non habet, et egreditur universa per turmas suas:
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28 stellio manibus nititur, et moratur in aedibus regis.
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29 Tria sunt, quae bene gradiuntur, et quartum, quod incedit feliciter:
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 Leo fortissimus bestiarum, ad nullius pavebit occursum:
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 gallus succinctus lumbos: et aries: et rex, cui non est, qui resistat ei.
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 Est qui stultus apparuit postquam elevatus est in sublime: si enim intellexisset, ori suo imposuisset manum.
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 Qui autem fortiter premit ubera ad eliciendum lac, exprimit butyrum: et qui vehementer emungit, elicit sanguinem: et qui provocat iras, producit discordias.
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.

< Proverbiorum 30 >