Proverbiorum 25
1 Hae quoque parabolae Salomonis, quas transtulerunt viri Ezechiae regis Iuda.
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 Gloria Dei est celare verbum, et gloria regum investigare sermonem.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 Caelum sursum, et terra deorsum, et cor regum inscrutabile.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Aufer rubiginem de argento, et egredietur vas purissimum:
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Aufer impietatem de vultu regis, et firmabitur iustitia thronus eius.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Ne gloriosus appareas coram rege, et in loco magnorum ne steteris.
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 Melius est enim ut dicatur tibi: Ascende huc; quam ut humilieris coram principe.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Quae viderunt oculi tui, ne proferas in iurgio cito: ne postea emendare non possis, cum dehonestaveris amicum tuum.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Causam tuam tracta cum amico tuo, et secretum extraneo ne reveles:
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 ne forte insultet tibi cum audierit, et exprobrare non cesset. Gratia et amicitia liberant: quas tibi serva, ne exprobrabilis fias.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Mala aurea in lectis argenteis, qui loquitur verbum in tempore suo.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 Inauris aurea, et margaritum fulgens, qui arguit sapientem, et aurem obedientem.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 Sicut frigus nivis in die messis, ita legatus fidelis ei, qui misit eum, animam ipsius requiescere facit.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Nubes, et ventus, et pluviae non sequentes, vir gloriosus, et promissa non complens.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 Patientia lenietur princeps, et lingua mollis confringet duritiam.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Mel invenisti, comede quod sufficit tibi, ne forte satiatus evomas illud.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Subtrahe pedem tuum de domo proximi tui, nequando satiatus oderit te.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 Iaculum, et gladius, et sagitta acuta, homo qui loquitur contra proximum suum falsum testimonium.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 Dens putridus, et pes lassus, qui sperat super infideli in die angustiae,
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 et amittit pallium in die frigoris. Acetum in nitro, qui cantat carmina cordi pessimo. Sicut tinea vestimento, et vermis ligno: ita tristitia viri nocet cordi.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 Si esurierit inimicus tuus, ciba illum: si sitierit, da ei aquam bibere:
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 prunas enim congregabis super caput eius, et Dominus reddet tibi.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 Ventus aquilo dissipat pluvias, et facies tristis linguam detrahentem.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 Aqua frigida animae sitienti, et nuncius bonus de terra longinqua.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 Fons turbatus pede, et vena corrupta, iustus cadens coram impio.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 Sicut qui mel multum comedit, non est ei bonum: sic qui scrutator est maiestatis, opprimetur a gloria.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 Sicut urbs patens et absque murorum ambitu, ita vir, qui non potest in loquendo cohibere spiritum suum.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
