Proverbiorum 23
1 Quando sederis ut comedas cum principe, diligenter attende quae apposita sunt ante faciem tuam:
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 et statue cultrum in gutture tuo, si tamen habes in potestate animam tuam,
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 ne desideres de cibis eius, in quo est panis mendacii.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Noli laborare ut diteris: sed prudentiae tuae pone modum.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Ne erigas oculos tuos ad opes, quas non potes habere: quia facient sibi pennas quasi aquilae, et volabunt in caelum.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Ne comedas cum homine invido, et ne desideres cibos eius:
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 quoniam in similitudinem arioli, et coniectoris, aestimat quod ignorat. Comede et bibe, dicet tibi: et mens eius non est tecum.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Cibos, quos comederas, evomes: et perdes pulchros sermones tuos.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 In auribus insipientium ne loquaris: qui despicient doctrinam eloquii tui.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Ne attingas parvulorum terminos: et agrum pupillorum ne introeas:
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 Propinquus enim illorum fortis est: et ipse iudicabit contra te causam illorum.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Ingrediatur ad doctrinam cor tuum: et aures tuae ad verba scientiae.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Noli subtrahere a puero disciplinam: si enim percusseris eum virga, non morietur.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 Fili mi, si sapiens fuerit animus tuus, gaudebit tecum cor meum:
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 et exultabunt renes mei, cum locuta fuerint recta labia tua.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Non aemuletur cor tuum peccatores: sed in timore Domini esto tota die:
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 quia habebis spem in novissimo, et praestolatio tua non auferetur.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Audi fili mi, et esto sapiens: et dirige in via animum tuum.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Noli esse in conviviis potatorum, nec in comessationibus eorum, qui carnes ad vescendum conferunt:
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 quia vacantes potibus, et dantes symbola consumentur, et vestietur pannis dormitatio.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Audi patrem tuum, qui genuit te: et ne contemnas cum senuerit mater tua.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Veritatem eme, et noli vendere sapientiam, et doctrinam, et intelligentiam.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Exultat gaudio pater iusti: qui sapientem genuit, laetabitur in eo.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Gaudeat pater tuus, et mater tua, et exultet quae genuit te.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Praebe fili mi cor tuum mihi: et oculi tui vias meas custodiant.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 Fovea enim profunda est meretrix: et puteus angustus, aliena.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 Insidiatur in via quasi latro, et quos incautos viderit, interficiet.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Cui vae? cuius patri vae? cui rixae? cui foveae? cui sine causa vulnera? cui suffusio oculorum?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Nonne his, qui commorantur in vino, et student calicibus epotandis?
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Ne intuearis vinum quando flavescit, cum splenduerit in vitro color eius: ingreditur blande,
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 sed in novissimo mordebit ut coluber, et sicut regulus venena diffundet.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Oculi tui videbunt extraneas, et cor tuum loquetur perversa.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 Et eris sicut dormiens in medio mari, et quasi sopitus gubernator, amisso clavo:
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 et dices: Verberaverunt me, sed non dolui: traxerunt me, et ego non sensi: quando evigilabo, et rursus vina reperiam?
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
