< Proverbiorum 22 >
1 Melius est nomen bonum, quam divitiae multae: super argentum et aurum, gratia bona.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 Dives, et pauper obviaverunt sibi: utriusque operator est Dominus.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 Callidus videt malum, et abscondit se: innocens pertransiit, et afflictus est damno.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 Finis modestiae timor Domini, divitiae et gloria et vita.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Arma et gladii in via perversi: custos autem animae suae longe recedit ab eis.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Proverbium est: Adolescens iuxta viam suam, etiam cum senuerit, non recedet ab ea.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 Dives pauperibus imperat: et qui accipit mutuum, servus est foenerantis.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Qui seminat iniquitatem, metet mala, et virga irae suae consummabitur.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 Qui pronus est ad misericordiam, benedicetur: de panibus enim suis dedit pauperi. Victoriam et honorem acquiret qui dat munera: animam autem aufert accipientium.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Eiice derisorem, et exibit cum eo iurgium, cessabuntque causae et contumeliae.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Qui diligit cordis munditiam, propter gratiam labiorum suorum habebit amicum regem.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 Oculi Domini custodiunt scientiam: et supplantantur verba iniqui.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 Dicit piger: Leo est foris, in medio platearum occidendus sum.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 Fovea profunda, os alienae: cui iratus est Dominus, incidet in eam.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Stultitia colligata est in corde pueri, et virga disciplinae fugabit eam.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Qui calumniatur pauperem, ut augeat divitias suas, dabit ipse ditiori, et egebit.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Fili mi! Inclina aurem tuam, et audi verba sapientium: appone autem cor ad doctrinam meam.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 quae pulchra erit tibi, cum servaveris eam in ventre tuo, et redundabit in labiis tuis:
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 Ut sit in Domino fiducia tua, unde et ostendi eam tibi hodie.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Ecce descripsi eam tibi tripliciter, in cogitationibus et scientia:
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 ut ostenderem tibi firmitatem, et eloquia veritatis, respondere ex his illis, qui miserunt te.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Non facias violentiam pauperi, quia pauper est: neque conteras egenum in porta:
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 quia iudicabit Dominus causam eius, et configet eos, qui confixerunt animam eius.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Noli esse amicus homini iracundo, neque ambules cum viro furioso:
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 ne forte discas semitas eius, et sumas scandalum animae tuae.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Noli esse cum his, qui defigunt manus suas, et qui vades se offerunt pro debitis:
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 si enim non habes unde restituas, quid causae est ut tollat operimentum de cubili tuo?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Ne transgrediaris terminos antiquos, quos posuerunt patres tui.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Vidisti virum velocem in opere suo? coram regibus stabit, nec erit ante ignobiles.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.