Proverbiorum 21
1 Sicut divisiones aquarum, ita cor regis in manu Domini: quocumque voluerit, inclinabit illud.
Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.
2 Omnis via viri recta sibi videtur: appendit autem corda Dominus.
Сваки се пут човеку чини прав, али Господ испитује срца.
3 Facere misericordiam et iudicium, magis placet Domino quam victimae.
Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.
4 Exaltatio oculorum est dilatatio cordis: lucerna impiorum peccatum.
Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је.
5 Cogitationes robusti semper in abundantia: omnis autem piger semper in egestate est.
Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво.
6 Qui congregat thesauros lingua mendacii, vanus et excors est, et impingetur ad laqueos mortis.
Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
7 Rapinae impiorum detrahent eos, quia noluerunt facere iudicium.
Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право.
8 Perversa via viri, aliena est: qui autem mundus est, rectum opus eius.
Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право.
9 Melius est sedere in angulo domatis, quam cum muliere litigiosa, et in domo communi.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
10 Anima impii desiderat malum, non miserebitur proximo suo.
Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.
11 Mulctato pestilente sapientior erit parvulus: et si sectetur sapientem, sumet scientiam.
Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
12 Excogitat iustus de domo impii, ut detrahat impios a malo.
Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
13 Qui obturat aurem suam ad clamorem pauperis, et ipse clamabit, et non exaudietur.
Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен.
14 Munus absconditum extinguit iras: et donum in sinu indignationem maximam.
Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу.
15 Gaudium iusto est facere iudicium: et pavor operantibus iniquitatem.
Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
16 Vir, qui erraverit a via doctrinae, in coetu gigantum commorabitur.
Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.
17 Qui diligit epulas, in egestate erit: qui amat vinum, et pinguia, non ditabitur.
Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.
18 Pro iusto dabitur impius: et pro rectis iniquus.
Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
19 Melius est habitare in terra deserta, quam cum muliere rixosa et iracunda.
Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом.
20 Thesaurus desiderabilis, et oleum in habitaculo iusti: et imprudens homo dissipabit illud.
Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га.
21 Qui sequitur iustitiam et misericordiam, inveniet vitam, et gloriam.
Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
22 Civitatem fortium ascendit sapiens, detraxitque robur fiduciae eius.
У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
23 Qui custodit os suum, et linguam suam, custodit ab angustiis animam suam.
Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
24 Superbus et arrogans vocatur indoctus, qui in ira operatur superbiam.
Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло.
25 Desideria occidunt pigrum: noluerunt enim quidquam manus eius operari:
Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;
26 tota die concupiscit et desiderat: qui autem iustus est, tribuet, et non cessabit.
Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
27 Hostiae impiorum abominabiles, quae offeruntur ex scelere.
Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху?
28 Testis mendax peribit: vir obediens loquetur victoriam.
Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда.
29 Vir impius procaciter obfirmat vultum suum: qui autem rectus est, corrigit viam suam.
Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
30 Non est sapientia, non est prudentia, non est consilium contra Dominum.
Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу.
31 Equus paratur ad diem belli: Dominus autem salutem tribuit.
Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
