Proverbiorum 2
1 Fili mi, si susceperis sermones meos, et mandata mea absconderis penes te,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 ut audiat sapientiam auris tua: inclina cor tuum ad cognoscendam prudentiam.
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 Si enim sapientiam invocaveris, et inclinaveris cor tuum prudentiae:
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 si quaesieris eam quasi pecuniam, et sicut thesauros effoderis illam:
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 tunc intelliges timorem Domini, et scientiam Dei invenies:
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 quia Dominus dat sapientiam: et ex ore eius prudentia, et scientia.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Custodiet rectorum salutem, et proteget gradientes simpliciter,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 servans semitas iustitiae, et vias sanctorum custodiens.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Tunc intelliges iustitiam, et iudicium, et aequitatem, et omnem semitam bonam.
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 Si intraverit sapientia cor tuum, et scientia animae tuae placuerit:
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 consilium custodiet te, et prudentia servabit te,
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 ut eruaris a via mala, et ab homine, qui perversa loquitur:
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 qui relinquunt iter rectum, et ambulant per vias tenebrosas:
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 qui laetantur cum malefecerint, et exultant in rebus pessimis:
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 quorum viae perversae sunt, et infames gressus eorum.
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Ut eruaris a muliere aliena, et ab extranea, quae mollit sermones suos,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 et relinquit ducem pubertatis suae,
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 et pacti Dei sui oblita est. inclinata est enim ad mortem domus eius, et ad inferos semitae ipsius. (questioned)
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 omnes, qui ingrediuntur ad eam, non revertentur, nec apprehendent semitas vitae.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Ut ambules in via bona: et calles iustorum custodias.
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 Qui enim recti sunt, habitabunt in terra, et simplices permanebunt in ea.
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 Impii vero de terra perdentur: et qui inique agunt, auferentur ex ea.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
