Proverbiorum 19
1 Melior est pauper, qui ambulat in simplicitate sua, quam dives torquens labia sua, et insipiens.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Ubi non est scientia animae, non est bonum: et qui festinus est pedibus, offendet.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 Stultitia hominis supplantat gressus eius: et contra Deum fervet animo suo.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Divitiae addunt amicos plurimos: a paupere autem et hi, quos habuit, separantur.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 Testis falsus non erit impunitus: et qui mendacia loquitur, non effugiet.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Multi colunt personam potentis, et amici sunt dona tribuentis.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 Fratres hominis pauperis oderunt eum: insuper et amici procul recesserunt ab eo. Qui tantum verba sectatur, nihil habebit:
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 qui autem possessor est mentis, diligit animam suam, et custos prudentiae inveniet bona.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 Falsus testis non erit impunitus: et qui loquitur mendacia, peribit.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Non decent stultum deliciae: nec servum dominari principibus.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 Doctrina viri per patientiam noscitur: et gloria eius est iniqua praetergredi.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Sicut fremitus leonis, ita et regis ira: et sicut ros super herbam, ita et hilaritas eius.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 Dolor patris, filius stultus: et tecta iugiter perstillantia, litigiosa mulier.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 Domus, et divitiae dantur a parentibus: a Domino autem proprie uxor prudens.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Pigredo immittit soporem, et anima dissoluta esuriet.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 Qui custodit mandatum, custodit animam suam: qui autem negligit viam suam, mortificabitur.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 Foeneratur Domino qui miseretur pauperis: et vicissitudinem suam reddet ei.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Erudi filium tuum, ne desperes: ad interfectionem autem eius ne ponas animam tuam.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 Qui impatiens est, sustinebit damnum: et cum rapuerit, aliud apponet.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Audi consilium, et suscipe disciplinam, ut sis sapiens in novissimis tuis.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 Multae cogitationes in corde viri: voluntas autem Domini permanebit.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 Homo indigens misericors est: et melior est pauper quam vir mendax.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 Timor Domini ad vitam: et in plenitudine commorabitur, absque visitatione pessimi.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 Abscondit piger manum suam sub ascella, nec ad os suum applicat eam.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Pestilente flagellato stultus sapientior erit: si autem corripueris sapientem, intelliget disciplinam.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 Qui affligit patrem, et fugit matrem, ignominiosus est et infelix.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Non cesses fili audire doctrinam, nec ignores sermones scientiae.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 Testis iniquus deridet iudicium: et os impiorum devorat iniquitatem.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Parata sunt derisoribus iudicia: et mallei percutientes stultorum corporibus.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
