Proverbiorum 17
1 Melior est buccella sicca cum gaudio, quam domus plena victimis cum iurgio.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 Servus sapiens dominabitur filiis stultis, et inter fratres hereditatem dividet.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 Sicut igne probatur argentum, et aurum camino: ita corda probat Dominus.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 Malus obedit linguae iniquae: et fallax obtemperat labiis mendacibus.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Qui despicit pauperem, exprobrat factori eius: et qui ruina laetatur alterius, non erit impunitus.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Corona senum filii filiorum: et gloria filiorum patres eorum.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Non decent stultum verba composita: nec principem labium mentiens.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 Gemma gratissima, expectatio praestolantis: quocumque se vertit, prudenter intelligit.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Qui celat delictum, quaerit amicitias: qui altero sermone repetit, separat foederatos.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Plus proficit correptio apud prudentem, quam centum plagae apud stultum.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Semper iurgia quaerit malus: angelus autem crudelis mittetur contra eum.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Expedit magis ursae occurrere raptis foetibus, quam fatuo confidenti in stultitia sua.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Qui reddit mala pro bonis, non recedet malum de domo eius.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 Qui dimittit aquam, caput est iurgiorum: et antequam patiatur contumeliam, iudicium deserit.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Qui iustificat impium, et qui condemnat iustum, abominabilis est uterque apud Deum.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Quid prodest stulto habere divitias, cum sapientiam emere non possit? Qui altum facit domum suam, quaerit ruinam: et qui evitat discere, incidet in mala.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 Omni tempore diligit qui amicus est: et frater in angustiis comprobatur.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 Stultus homo plaudet manibus cum spoponderit pro amico suo.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 Qui meditatur discordias, diligit rixas: et qui exaltat os suum, quaerit ruinam.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 Qui perversi cordis est, non inveniet bonum: et qui vertit linguam, incidet in malum.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 Natus est stultus in ignominiam suam: sed nec pater in fatuo laetabitur.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 Animus gaudens aetatem floridam facit: spiritus tristis exiccat ossa.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 Munera de sinu impius accipit, ut pervertat semitas iudicii.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 In facie prudentis lucet sapientia: oculi stultorum in finibus terrae.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 Ira patris, filius stultus: et dolor matris quae genuit eum.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Non est bonum, damnum inferre iusto: nec percutere principem, qui recta iudicat.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 Qui moderatur sermones suos, doctus et prudens est: et pretiosi spiritus vir eruditus.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Stultus quoque si tacuerit, sapiens reputabitur: et si compresserit labia sua, intelligens.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
