Proverbiorum 16
1 Hominis est animam praeparare: et Domini gubernare linguam.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Omnes viae hominis patent oculis eius: spirituum ponderator est Dominus.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Revela Domino opera tua, et dirigentur cogitationes tuae.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Universa propter semetipsum operatus est Dominus: impium quoque ad diem malum.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Abominatio Domini est omnis arrogans: etiamsi manus ad manum fuerit, non est innocens. Initium viae bonae, facere iustitiam: accepta est autem apud Deum magis, quam immolare hostias.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Misericordia et veritate redimitur iniquitas: et in timore Domini declinatur a malo.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Cum placuerint Domino viae hominis, inimicos quoque eius convertet ad pacem.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Melius est parum cum iustitia, quam multi fructus cum iniquitate.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Cor hominis disponit viam suam: sed Domini est dirigere gressus eius.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Divinatio in labiis regis, in iudicio non errabit os eius.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Pondus et statera iudicia Domini sunt: et opera eius omnes lapides sacculi.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Abominabiles regi qui agunt impie: quoniam iustitia firmatur solium.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Voluntas regum labia iusta: qui recta loquitur, diligetur:
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Indignatio regis, nuncii mortis: et vir sapiens placabit eam.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In hilaritate vultus regis, vita: et clementia eius quasi imber serotinus.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Posside sapientiam, quia auro melior est: et acquire prudentiam, quia pretiosior est argento.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Semita iustorum declinat mala: custos animae suae servat viam suam.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Contritionem praecedit superbia: et ante ruinam exaltatur spiritus.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Melius est humiliari cum mitibus, quam dividere spolia cum superbis.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Eruditus in verbo reperiet bona: et qui sperat in Domino, beatus est.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Qui sapiens est corde, appellabitur prudens: et qui dulcis eloquio, maiora reperiet.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Fons vitae eruditio possidentis: doctrina stultorum fatuitas.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Cor sapientis erudiet os eius: et labiis eius addet gratiam.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Favus mellis, composita verba: dulcedo animae, sanitas ossium.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Est via quae videtur homini recta: et novissima eius ducunt ad mortem.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Anima laborantis laborat sibi, quia compulit eum os suum:
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Vir impius fodit malum, et in labiis eius ignis ardescit.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Homo perversus suscitat lites: et verbosus separat principes.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Vir iniquus lactat amicum suum: et ducit eum per viam non bonam.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Qui attonitis oculis cogitat prava, mordens labia sua perficit malum.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Corona dignitatis senectus, quae in viis iustitiae reperietur.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Melior est patiens viro forti: et qui dominatur animo suo, expugnatore urbium.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Sortes mittuntur in sinum, sed a Domino temperantur.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
