Proverbiorum 15
1 Responsio mollis frangit iram: sermo durus suscitat furorem.
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Lingua sapientium ornat scientiam: os fatuorum ebullit stultitiam.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 In omni loco oculi Domini contemplantur bonos et malos.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Lingua placabilis, lignum vitae: quae autem immoderata est, conteret spiritum.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Stultus irridet disciplinam patris sui: qui autem custodit increpationes, astutior fiet. In abundanti iustitia virtus maxima est: cogitationes autem impiorum eradicabuntur.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 Domus iusti plurima fortitudo: et in fructibus impii conturbatio.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Labia sapientium disseminabunt scientiam: cor stultorum dissimile erit.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Victimae impiorum abominabiles Domino: vota iustorum placabilia:
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Abominatio est Domino via impii: qui sequitur iustitiam, diligitur ab eo.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Doctrina mala deserentium viam vitae: qui increpationes odit, morietur.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol h7585)
12 Non amat pestilens eum, qui se corripit: nec ad sapientes graditur.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Cor gaudens exhilarat faciem: in moerore animi deiicitur spiritus.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Cor sapientis quaerit doctrinam: et os stultorum pascitur imperitia.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Omnes dies pauperis, mali: secura mens quasi iuge convivium.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Melius est parum cum timore Domini, quam thesauri magni et insatiabiles.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Melius est vocari ad olera cum charitate: quam ad vitulum saginatum cum odio.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Vir iracundus provocat rixas: qui patiens est, mitigat suscitatas.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Iter pigrorum quasi sepes spinarum: via iustorum absque offendiculo.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Filius sapiens laetificat patrem: et stultus homo despicit matrem suam.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Stultitia gaudium stulto: et vir prudens dirigit gressus suos.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Dissipantur cogitationes ubi non est consilium: ubi vero sunt plures consiliarii, confirmantur.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Laetatur homo in sententia oris sui: et sermo opportunus est optimus.
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol h7585)
25 Domum superborum demolietur Dominus: et firmos faciet terminos viduae.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Abominatio Domini cogitationes malae: et purus sermo pulcherrimus firmabitur ab eo.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Conturbat domum suam qui sectatur avaritiam: qui autem odit munera, vivet. Per misericordiam et fidem purgantur peccata: per timorem autem Domini declinat omnis a malo.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Mens iusti meditatur obedientiam: os impiorum redundat malis.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Longe est Dominus ab impiis: et orationes iustorum exaudiet.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Lux oculorum laetificat animam: fama bona impinguat ossa.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Auris, quae audit increpationes vitae, in medio sapientium commorabitur.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Qui abiicit disciplinam, despicit animam suam: qui autem acquiescit increpationibus, possessor est cordis.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Timor Domini, disciplina sapientiae: et gloriam praecedit humilitas.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.
