Proverbiorum 13
1 Filius sapiens, doctrina patris: qui autem illusor est, non audit cum arguitur.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 De fructu oris sui homo satiabitur bonis: anima autem praevaricatorum iniqua.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Qui custodit os suum, custodit animam suam: qui autem inconsideratus est ad loquendum, sentiet mala.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Vult et non vult piger: anima autem operantium impinguabitur.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Verbum mendax iustus detestabitur: impius autem confundit, et confundetur.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Iustitia custodit innocentis viam: impietas autem peccatorem supplantat.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Est quasi dives cum nihil habeat: et est quasi pauper, cum in multis divitiis sit.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Redemptio animae viri, divitiae suae: qui autem pauper est, increpationem non sustinet.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Lux iustorum laetificat: lucerna autem impiorum extinguetur.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Inter superbos semper iurgia sunt: qui autem agunt omnia cum consilio, reguntur sapientia.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Substantia festinata minuetur: quae autem paulatim colligitur manu, multiplicabitur.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Spes, quae differtur, affligit animam: lignum vitae desiderium veniens.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Qui detrahit alicui rei, ipse se in futurum obligat: qui autem timet praeceptum, in pace versabitur. Animae dolosae errant in peccatis: iusti autem misericordes sunt, et miserantur.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Lex sapientis fons vitae, ut declinet a ruina mortis.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Doctrina bona dabit gratiam: in itinere contemptorum vorago.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Astutus omnia agit cum consilio: qui autem fatuus est, aperit stultitiam.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Nuncius impii cadet in malum: legatus autem fidelis, sanitas.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Egestas, et ignominia ei, qui deserit disciplinam: qui autem acquiescit arguenti, glorificabitur.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Desiderium si compleatur, delectat animam: detestantur stulti eos, qui fugiunt mala.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Qui cum sapientibus graditur, sapiens erit: amicus stultorum similis efficietur.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Peccatores persequitur malum: et iustis retribuentur bona.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Bonus reliquit heredes filios, et nepotes: et custoditur iusto substantia peccatoris.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Multi cibi in novalibus patrum: et aliis congregantur absque iudicio.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Qui parcit virgae, odit filium suum: qui autem diligit illum, instanter erudit.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Iustus comedit, et replet animam suam: venter autem impiorum insaturabilis.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
