Proverbiorum 12
1 Qui diligit disciplinam, diligit scientiam: qui autem odit increpationes, insipiens est.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 Qui bonus est, hauriet gratiam a Domino: qui autem confidit in cogitationibus suis, impie agit,
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Non roborabitur homo ex impietate: et radix iustorum non commovebitur.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 Mulier diligens, corona est viro suo: et putredo in ossibus eius, quae confusione res dignas gerit.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 Cogitationes iustorum iudicia: et consilia impiorum fraudulenta:
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 Verba impiorum insidiantur sanguini: os iustorum liberabit eos.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Verte impios, et non erunt: domus autem iustorum permanebit.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 Doctrina sua noscitur vir: qui autem vanus et excors est, patebit contemptui.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Melior est pauper et sufficiens sibi, quam gloriosus et indigens pane.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 Novit iustus iumentorum suorum animas: viscera autem impiorum crudelia.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Qui operatur terram suam, satiabitur panibus: qui autem sectatur otium, stultissimus est. Qui suavis est in vini morationibus, in suis munitionibus relinquit contumeliam.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 Desiderium impii monumentum est pessimorum: radix autem iustorum proficiet.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 Propter peccata labiorum ruina proximat malo: effugiet autem iustus de angustia.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 De fructu oris sui unusquisque replebitur bonis, et iuxta opera manuum suarum retribuetur ei.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 Via stulti recta in oculis eius: qui autem sapiens est, audit consilia.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 Fatuus statim indicat iram suam: qui autem dissimulat iniuriam, callidus est.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Qui quod novit loquitur, iudex iustitiae est: qui autem mentitur, testis est fraudulentus.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Est qui promittit, et quasi gladio pungitur conscientiae: lingua autem sapientium sanitas est.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Labium veritatis firmum erit in perpetuum: qui autem testis est repentinus, concinnat linguam mendacii.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Dolus in corde cogitantium mala: qui autem pacis ineunt consilia, sequitur eos gaudium.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Non contristabit iustum quidquid ei acciderit: impii autem replebuntur malo.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Abominatio est Domino labia mendacia: qui autem fideliter agunt, placent ei.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 Homo versatus celat scientiam: et cor insipientium provocat stultitiam.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 Manus fortium dominabitur: quae autem remissa est, tributis serviet.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Moeror in corde viri humiliabit illum, et sermone bono laetificabitur.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Qui negligit damnum propter amicum, iustus est: iter autem impiorum decipiet eos.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Non inveniet fraudulentus lucrum: et substantia hominis erit auri pretium.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 In semita iustitiae, vita: iter autem devium ducit ad mortem.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
