Proverbiorum 10
1 Filius sapiens laetificat patrem: filius vero stultus moestitia est matris suae.
Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2 Nil proderunt thesauri impietatis: iustitia vero liberabit a morte.
Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3 Non affliget Dominus fame animam iusti, et insidias impiorum subvertet.
Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4 Egestatem operata est manus remissa: manus autem fortium divitias parat. Qui nititur mendaciis, hic pascit ventos: idem autem ipse sequitur aves volantes.
Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5 Qui congregat in messe, filius sapiens est: qui autem stertit aestate, filius confusionis.
Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6 Benedictio Domini super caput iusti: os autem impiorum operit iniquitas.
Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7 Memoria iusti cum laudibus: et nomen impiorum putrescet.
Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8 Sapiens corde praecepta suscipit: stultus caeditur labiis.
Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9 Qui ambulat simpliciter, ambulat confidenter: qui autem depravat vias suas, manifestus erit.
Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10 Qui annuit oculo, dabit dolorem: et stultus labiis verberabitur.
Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11 Vena vitae, os iusti: et os impiorum operit iniquitatem.
Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12 Odium suscitat rixas: et universa delicta operit charitas.
Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13 In labiis sapientis invenitur sapientia: et virga in dorso eius qui indiget corde.
На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14 Sapientes abscondunt scientiam: os autem stulti confusioni proximum est.
Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15 Substantia divitis, urbs fortitudinis eius: pavor pauperum, egestas eorum.
Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16 Opus iusti ad vitam: fructus autem impii ad peccatum.
Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17 Via vitae, custodienti disciplinam: qui autem increpationes relinquit, errat.
Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18 Abscondunt odium labia mendacia: qui profert contumeliam, insipiens est.
Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19 In multiloquio non deerit peccatum: qui autem moderatur labia sua prudentissimus est.
У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20 Argentum electum, lingua iusti: cor autem impiorum pro nihilo.
Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21 Labia iusti erudiunt plurimos: qui autem indocti sunt, in cordis egestate morientur.
Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22 Benedictio Domini divites facit, nec sociabitur eis afflictio.
Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23 Quasi per risum stultus operatur scelus: sapientia autem est viro prudentia.
Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24 Quod timet impius, veniet super eum: desiderium suum iustus dabitur.
Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25 Quasi tempestas transiens non erit impius: iustus autem quasi fundamentum sempiternum.
Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26 Sicut acetum dentibus, et fumus oculis, sic piger his, qui miserunt eum.
Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27 Timor Domini apponet dies: et anni impiorum breviabuntur.
Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28 Expectatio iustorum laetitia: spes autem impiorum peribit.
Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29 Fortitudo simplicis via Domini: et pavor his, qui operantur malum.
Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30 Iustus in aeternum non commovebitur: impii autem non habitabunt super terram.
Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31 Os iusti parturiet sapientiam: lingua pravorum peribit.
Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32 Labia iusti considerant placita: et os impiorum perversa.
Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
