Job 6
1 Respondens autem Iob, dixit:
А Јов одговори и рече:
2 Utinam appenderentur peccata mea, quibus iram merui: et calamitas, quam patior, in statera.
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Quasi arena maris haec gravior appareret: unde et verba mea dolore sunt plena:
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Quia sagittae Domini in me sunt, quarum indignatio ebibit spiritum meum, et terrores Domini militant contra me.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Numquid rugiet onager cum habuerit herbam? aut mugiet bos cum ante praesepe plenum steterit?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Aut poterit comedi insulsum, quod non est sale conditum? aut potest aliquis gustare, quod gustatum affert mortem?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Quae prius nolebat tangere anima mea, nunc prae angustia, cibi mei sunt.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Quis det ut veniat petitio mea: et quod expecto, tribuat mihi Deus?
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Et qui coepit, ipse me conterat: solvat manum suam, et succidat me?
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Et haec mihi sit consolatio ut affligens me dolore, non parcat, nec contradicam sermonibus Sancti.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Quae est enim fortitudo mea ut sustineam? aut quis finis meus, ut patienter agam?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Nec fortitudo lapidum fortitudo mea, nec caro mea aenea est.
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Ecce, non est auxilium mihi in me, et necessarii quoque mei recesserunt a me.
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Qui tollit ab amico suo misericordiam, timorem Domini derelinquit.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Fratres mei praeterierunt me, sicut torrens qui raptim transit in convallibus.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Qui timent pruinam, irruet super eos nix.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Tempore, quo fuerint dissipati, peribunt: et ut incaluerint, solventur de loco suo.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Involutae sunt semitae gressuum eorum: ambulabunt in vacuum, et peribunt.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Considerate semitas Thema, itinera Saba, et expectate paulisper.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Confusi sunt, quia speravi: venerunt quoque usque ad me, et pudore cooperti sunt.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Nunc venistis: et modo videntes plagam meam timetis.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Numquid dixi: Afferte mihi, et de substantia vestra donate mihi?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Vel, Liberate me de manu hostis, et de manu robustorum eruite me?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Docete me, et ego tacebo: et siquid forte ignoravi, instruite me.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Quare detraxistis sermonibus veritatis, cum e vobis nullus sit qui possit arguere me?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Ad increpandum tantum eloquia concinnatis, et in ventum verba profertis.
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Super pupillum irruitis, et subvertere nitimini amicum vestrum.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Verumtamen quod coepistis explete: praebete aurem, et videte an mentiar.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Respondete obsecro absque contentione: et loquentes id quod iustum est, iudicate.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Et non invenietis in lingua mea iniquitatem, nec in faucibus meis stultitia personabit.
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
