Job 5
1 Voca ergo, si est qui tibi respondeat, et ad aliquem sanctorum convertere.
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Vere stultum interficit iracundia, et parvulum occidit invidia.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Ego vidi stultum firma radice, et maledixi pulchritudini eius statim.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 Longe fient filii eius a salute, et conterentur in porta, et non erit qui eruat.
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Cuius messem famelicus comedet, et ipsum rapiet armatus, et bibent sitientes divitias eius.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Nihil in terra sine causa fit, et de humo non oritur dolor.
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Homo nascitur ad laborem, et avis ad volatum.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Quam ob rem ego deprecabor Dominum, et ad Deum ponam eloquium meum:
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 Qui facit magna et inscrutabilia et mirabilia absque numero:
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 Qui dat pluviam super faciem terrae, et irrigat aquis universa:
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 Qui ponit humiles in sublime, et moerentes erigit sospitate:
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 Qui dissipat cogitationes malignorum, ne possint implere manus eorum quod coeperant:
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 Qui apprehendit sapientes in astutia eorum, et consilium pravorum dissipat:
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 Per diem incurrent tenebras, et quasi in nocte sic palpabunt in meridie.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Porro salvum faciet egenum a gladio oris eorum, et de manu violenti pauperem.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 Et erit egeno spes, iniquitas autem contrahet os suum.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Beatus homo qui corripitur a Deo: increpationem ergo Domini ne reprobes:
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Quia ipse vulnerat, et medetur: percutit, et manus eius sanabunt.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 In sex tribulationibus liberabit te, et in septima non tangent te malum.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 In fame eruet te de morte, et in bello de manu gladii.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 A flagello linguae absconderis, et non timebis calamitatem cum venerit.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 In vastitate, et fame ridebis, et bestias terrae non formidabis.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 Sed cum lapidibus regionum pactum tuum, et bestiae terrae pacificae erunt tibi.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 Et scies quod pacem habeat tabernaculum tuum, et visitans speciem tuam, non peccabis.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Scies quoque quoniam multiplex erit semen tuum, et progenies tua quasi herba terrae.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Ingredieris in abundantia sepulchrum, sicut infertur acervus tritici in tempore suo.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Ecce, hoc, ut investigavimus, ita est: quod auditum, mente pertracta.
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
