Job 41
1 An extrahere poteris leviathan hamo, et fune ligabis linguam eius?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Numquid pones circulum in naribus eius, aut armilla perforabis maxillam eius?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Numquid multiplicabit ad te preces, aut loquetur tibi mollia?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Numquid feriet tecum pactum, et accipies eum servum sempiternum?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Numquid illudes ei quasi avi, aut ligabis eum ancillis tuis?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Concident eum amici, divident illum negotiatores?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Numquid implebis sagenas pelle eius, et gurgustium piscium capite illius?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Pone super eum manum tuam: memento belli, nec ultra addas loqui.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Ecce, spes eius frustrabitur eum, et videntibus cunctis praecipitabitur.
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Non quasi crudelis suscitabo eum: quis enim resistere potest vultui meo?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Quis ante dedit mihi, ut reddam ei? omnia quae sub caelo sunt, mea sunt.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Non parcam ei, et verbis potentibus, et ad deprecandum compositis.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Quis revelabit faciem indumenti eius? et in medium oris eius quis intrabit?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Portas vultus eius quis aperiet? per gyrum dentium eius formido.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Corpus illius quasi scuta fusilia, compactum squamis se prementibus.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 Una uni coniungitur, et ne spiraculum quidem incedit per eas:
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 Una alteri adhaerebit, et tenentes se nequaquam separabuntur.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Sternutatio eius splendor ignis, et oculi eius, ut palpebrae diluculi.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 De ore eius lampades procedunt, sicut taedae ignis accensae.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 De naribus eius procedit fumus, sicut ollae succensae atque ferventis.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Halitus eius prunas ardere facit, et flamma de ore eius egreditur.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 In collo eius morabitur fortitudo, et faciem eius praecedit egestas.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Membra carnium eius cohaerentia sibi: mittet contra eum flumina, et ad locum alium non ferentur.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Cor eius indurabitur tamquam lapis, et stringetur quasi malleatoris incus.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Cum sublatus fuerit, timebunt angeli, et territi purgabuntur.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Cum apprehenderit eum gladius, subsistere non poterit neque hasta, neque thorax:
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Reputabit enim quasi paleas ferrum, et quasi lignum putridum, aes.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 Non fugabit eum vir sagittarius, in stipulam versi sunt ei lapides fundae.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Quasi stipulam aestimabit malleum, et deridebit vibrantem hastam.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Sub ipso erunt radii solis, et sternet sibi aurum quasi lutum.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Fervescere faciet quasi ollam profundum mare, et ponet quasi cum unguenta bulliunt.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Post eum lucebit semita, aestimabit abyssum quasi senescentem.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Non est super terram potestas, quae comparetur ei, qui factus est ut nullum timeret.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Omne sublime videt, ipse est rex super universos filios superbiae.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
