< Job 39 >

1 Numquid nosti tempus partus ibicum in petris, vel parturientes cervas observasti?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Dinumerasti menses conceptus earum, et scisti tempus partus earum?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Incurvantur ad foetum, et pariunt, et rugitus emittunt.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Separantur filii earum, et pergunt ad pastum: egrediuntur, et non revertuntur ad eas.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Quis dimisit onagrum liberum, et vincula eius quis solvit?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Cui dedi in solitudine domum, et tabernacula eius in terra salsuginis.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Contemnit multitudinem civitatis, clamorem exactoris non audit.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Circumspicit montes pascuae suae, et virentia quaeque perquirit.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Numquid volet rhinoceros servire tibi, aut morabitur ad praesepe tuum?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Numquid alligabis rhinocerota ad arandum loro tuo? aut confringet glebas vallium post te?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Numquid fiduciam habebis in magna fortitudine eius, et derelinques ei labores tuos?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Numquid credes illi quod sementem reddat tibi, et aream tuam congreget?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Penna struthionis similis est pennis herodii, et accipitris.
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Quando derelinquit ova sua in terra, tu forsitan in pulvere calefacies ea?
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Obliviscitur quod pes conculcet ea, aut bestia agri conterat.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Duratur ad filios suos quasi non sint sui, frustra laboravit nullo timore cogente.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Privavit enim eam Deus sapientia, nec dedit illi intelligentiam.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Cum tempus fuerit, in altum alas erigit: deridet equum et ascensorem eius.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Numquid praebebis equo fortitudinem, aut circumdabis collo eius hinnitum?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Numquid suscitabis eum quasi locustas? gloria narium eius terror.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Terram ungula fodit, exultat audacter: in occursum pergit armatis.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Contemnit pavorem, nec cedit gladio.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Super ipsum sonabit pharetra, vibrabit hasta et clypeus.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Fervens et fremens sorbet terram, nec reputat tubae sonare clangorem.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Ubi audierit buccinam, dicit: Vah, procul odoratur bellum, exhortationem ducum, et ululatum exercitus.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Numquid per sapientiam tuam plumescit accipiter, expandens alas suas ad Austrum?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Numquid ad praeceptum tuum elevabitur aquila, et in arduis ponet nidum suum?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 In petris manet, et in praeruptis silicibus commoratur, atque inaccessis rupibus.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 Inde contemplatur escam, et de longe oculi eius prospiciunt,
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Pulli eius lambent sanguinem: et ubicumque cadaver fuerit, statim adest.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.

< Job 39 >