< Job 38 >

1 Respondens autem Dominus Iob de turbine, dixit:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Quis est iste involvens sententias sermonibus imperitis?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Accinge sicut vir lumbos tuos: interrogabo te, et responde mihi.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Ubi eras quando ponebam fundamenta terrae? indica mihi si habes intelligentiam.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Quis posuit mensuras eius, si nosti? vel quis tetendit super eam lineam?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Super quo bases illius solidatae sunt? aut quis demisit lapidem angularem eius,
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 Cum me laudarent simul astra matutina, et iubilarent omnes filii Dei?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Quis conclusit ostiis mare, quando erumpebat quasi de vulva procedens:
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 Cum ponerem nubem vestimentum eius, et caligine illud quasi pannis infantiae obvolverem?
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 Circumdedi illud terminis meis, et posui vectem, et ostia:
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 Et dixi: Usque huc venies, et non procedes amplius, et hic confringes tumentes fluctus tuos.
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Numquid post ortum tuum praecepisti diluculo, et ostendisti aurorae locum suum?
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 Et tenuisti concutiens extrema terrae, et excussisti impios ex ea?
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 Restituetur ut lutum signaculum, et stabit sicut vestimentum:
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 Auferetur ab impiis lux sua, et brachium excelsum confringetur.
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Numquid ingressus es profunda maris, et in novissimis abyssi deambulasti?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Numquid apertae sunt tibi portae mortis, et ostia tenebrosa vidisti?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Numquid considerasti latitudinem terrae? indica mihi, si nosti, omnia,
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 In qua via lux habitet, et tenebrarum quis locus sit:
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 Ut ducas unumquodque ad terminos suos, et intelligas semitas domus eius.
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Sciebas tunc quod nasciturus esses? et numerum dierum tuorum noveras?
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Numquid ingressus es thesauros nivis, aut thesauros grandinis aspexisti,
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 Quae praeparavi in tempus hostis, in diem pugnae et belli?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Per quam viam spargitur lux, dividitur aestus super terram?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Quis dedit vehementissimo imbri cursum, et viam sonantis tonitrui,
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 Ut plueret super terram absque homine in deserto, ubi nullus mortalium commoratur,
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 Ut impleret inviam et desolatam, et produceret herbas virentes?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Quis est pluviae pater? vel quis genuit stillas roris?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 De cuius utero egressa est glacies? et gelu de caelo quis genuit?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 In similitudinem lapidis aquae durantur, et superficies abyssi constringitur.
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Numquid coniungere valebis micantes stellas Pleiadas, aut gyrum Arcturi poteris dissipare?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Numquid producis Luciferum in tempore suo, et Vesperum super filios terrae consurgere facis?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Numquid nosti ordinem caeli, et pones rationem eius in terra?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Numquid elevabis in nebula vocem tuam, et impetus aquarum operiet te?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Numquid mittes fulgura, et ibunt, et revertentia dicent tibi: Adsumus?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Quis posuit in visceribus hominis sapientiam? vel quis dedit gallo intelligentiam?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Quis enarrabit caelorum rationem, et concentum caeli quis dormire faciet?
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 Quando fundebatur pulvis in terra, et glebae compingebantur?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Numquid capies leaenae praedam, et animam catulorum eius implebis,
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 Quando cubant in antris, et in specubus insidiantur?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Quis praeparat corvo escam suam, quando pulli eius clamant ad eum, vagientes, eo quod non habeant cibos?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?

< Job 38 >