< Job 33 >
1 Audi igitur Iob eloquia mea, et omnes sermones meos ausculta.
Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2 Ecce aperui os meum, loquatur lingua mea in faucibus meis.
Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3 Simplici corde meo sermones mei, et sententiam puram labia mea loquentur.
По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4 Spiritus Dei fecit me, et spiraculum Omnipotentis vivificavit me.
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5 Si potes, responde mihi, et adversus faciem meam consiste.
Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6 Ecce, et me sicut et te fecit Deus, et de eodem luto ego quoque formatus sum.
Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7 Verumtamen miraculum meum non te terreat, et eloquentia mea non sit tibi gravis.
Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8 Dixisti ergo in auribus meis, et vocem verborum tuorum audivi:
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9 Mundus sum ego, et absque delicto: immaculatus, et non est iniquitas in me.
Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10 Quia querelas in me reperit, ideo arbitratus est me inimicum sibi.
Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11 Posuit in nervo pedes meos, custodivit omnes semitas meas.
Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12 Hoc est ergo, in quo non es iustificatus: respondebo tibi, quia maior sit Deus homine.
Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13 Adversus eum contendis quod non ad omnia verba responderit tibi?
Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14 Semel loquitur Deus, et secundo idipsum non repetit.
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15 Per somnium in visione nocturna, quando irruit sopor super homines, et dormiunt in lectulo:
У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16 Tunc aperit aures virorum, et erudiens eos instruit disciplina,
Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17 Ut avertat hominem ab his, quae facit, et liberet eum de superbia:
Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18 Eruens animam eius a corruptione: et vitam illius, ut non transeat in gladium.
Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19 Increpat quoque per dolorem in lectulo, et omnia ossa eius marcescere facit.
И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20 Abominabilis ei fit in vita sua panis, et animae illius cibus ante desiderabilis.
Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21 Tabescet caro eius, et ossa, quae tecta fuerant, nudabuntur.
Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22 Appropinquavit corruptioni anima eius, et vita illius mortiferis.
И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23 Si fuerit pro eo Angelus loquens, unus de millibus, ut annunciet hominis aequitatem:
Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24 Miserebitur eius, et dicet: Libera eum, ut non descendat in corruptionem: inveni in quo ei propitier.
Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25 Consumpta est caro eius a suppliciis, revertatur ad dies adolescentiae suae.
И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26 Deprecabitur Deum, et placabilis ei erit: et videbit faciem eius in iubilo, et reddet homini iustitiam suam.
Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27 Respiciet homines, et dicet: Peccavi, et vere deliqui, et, ut eram dignus, non recepi.
Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28 Liberavit animam suam ne pergeret in interitum, sed vivens lucem videret.
Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29 Ecce, haec omnia operatur Deus tribus vicibus per singulos.
Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30 Ut revocet animas eorum a corruptione, et illuminet luce viventium.
Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31 Attende Iob, et audi me: et tace, dum ego loquor.
Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32 Si autem habes quod loquaris, responde mihi, loquere: volo enim, te apparere iustum.
Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33 Quod si non habes, audi me: tace, et docebo te sapientiam.
Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.