Job 32
1 Omiserunt autem tres viri isti respondere Iob, eo quod iustus sibi videretur.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Et iratus, indignatusque est Eliu filius Barachel Buzites, de cognatione Ram: iratus est autem adversum Iob, eo quod iustum se esse diceret coram Deo.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Porro adversum amicos eius indignatus est, eo quod non invenissent responsionem rationabilem, sed tantummodo condemnassent Iob.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Igitur Eliu expectavit Iob loquentem: eo quod seniores essent qui loquebantur.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Cum autem vidisset quod tres respondere non potuissent, iratus est vehementer.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Respondensque Eliu filius Barachel Buzites, dixit: Iunior sum tempore, vos autem antiquiores, idcirco demisso capite, veritus sum vobis indicare meam sententiam.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Sperabam enim quod aetas prolixior loqueretur, et annorum multitudo doceret sapientiam.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Sed, ut video, Spiritus est in hominibus, et inspiratio Omnipotentis dat intelligentiam.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Non sunt longaevi sapientes, nec senes intelligunt iudicium.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Ideo dicam: Audite me, ostendam vobis etiam ego meam sapientiam.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Expectavi enim sermones vestros, audivi prudentiam vestram, donec disceptaremini sermonibus:
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Et donec putabam vos aliquid dicere, considerabam: sed, ut video, non est qui possit arguere Iob, et respondere ex vobis sermonibus eius.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Ne forte dicatis: Invenimus sapientiam, Deus proiecit eum, non homo.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Nihil locutus est mihi, et ego non secundum sermones vestros respondebo illi.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Extimuerunt, nec responderunt ultra, abstuleruntque a se eloquia.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Quoniam igitur expectavi, et non sunt locuti: steterunt, nec ultra responderunt:
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Respondebo et ego partem meam, et ostendam scientiam meam.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Plenus sum enim sermonibus, et coarctat me spiritus uteri mei.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 En venter meus quasi mustum absque spiraculo, quod lagunculas novas disrumpit.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Loquar, et respirabo paululum: aperiam labia mea, et respondebo.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Non accipiam personam viri, et Deum homini non aequabo.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Nescio enim quamdiu subsistam, et si post modicum tollat me Factor meus.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
