Job 24
1 Ab Omnipotente non sunt abscondita tempora: qui autem noverunt eum, ignorant dies illius.
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Alii terminos transtulerunt, diripuerunt greges, et paverunt eos.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Asinum pupillorum abegerunt, et abstulerunt pro pignore bovem viduae.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Subverterunt pauperum viam, et oppresserunt pariter mansuetos terrae.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Alii quasi onagri in deserto egrediuntur ad opus suum: vigilantes ad praedam, praeparant panem liberis.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Agrum non suum demetunt: et vineam eius, quem vi oppresserint, vindemiant.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Nudos dimittunt homines, indumenta tollentes, quibus non est operimentum in frigore:
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Quos imbres montium rigant: et non habentes velamen, amplexantur lapides.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Vim fecerunt depraedantes pupillos, et vulgum pauperem spoliaverunt.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Nudis et incedentibus absque vestitu, et esurientibus tulerunt spicas.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Inter acervos eorum meridiati sunt, qui calcatis torcularibus sitiunt.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 De civitatibus fecerunt viros gemere, et anima vulneratorum clamavit, et Deus inultum abire non patitur.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Ipsi fuerunt rebelles lumini, nescierunt vias eius, nec reversi sunt per semitas eius.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Mane primo consurgit homicida, interficit egenum et pauperem: per noctem vero erit quasi fur.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Oculus adulteri observat caliginem, dicens: Non me videbit oculus: et operiet vultum suum.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 Perfodit in tenebris domos, sicut in die condixerant sibi, et ignoraverunt lucem.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Si subito apparuerit aurora, arbitrantur umbram mortis: et sic in tenebris quasi in luce ambulant.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Levis est super faciem aquae: maledicta sit pars eius in terra, nec ambulet per viam vinearum.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Obliviscatur eius misericordia: dulcedo illius vermes: non sit in recordatione, sed conteratur quasi lignum infructuosum.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Pavit enim sterilem, et quae non parit, et viduae bene non fecit.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Detraxit fortes in fortitudine sua: et cum steterit, non credet vitae suae.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Dedit ei Deus locum poenitentiae, et ille abutitur eo in superbiam: oculi autem eius sunt in viis illius.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Elevati sunt ad modicum, et non subsistent, et humiliabuntur sicut omnia, et auferentur, et sicut summitates spicarum conterentur.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Quod si non est ita, quis me potest arguere esse mentitum, et ponere ante Deum verba mea?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
