< Job 22 >

1 Respondens autem Eliphaz Themanites, dixit:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Numquid Deo potest comparari homo, etiam cum perfectae fuerit scientiae?
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
3 Quid prodest Deo si iustus fueris? aut quid ei confers si immaculata fuerit via tua?
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
4 Numquid timens arguet te, et veniet tecum in iudicium,
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
5 Et non propter malitiam tuam plurimam, et infinitas iniquitates tuas?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
6 Abstulisti enim pignus fratrum tuorum sine causa, et nudos spoliasti vestibus.
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
7 Aquam lasso non dedisti, et esurienti subtraxisti panem.
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
8 In fortitudine brachii tui possidebas terram, et potentissimus obtinebas eam.
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
9 Viduas dimisisti vacuas, et lacertos pupillorum comminuisti.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
10 Propterea circumdatus es laqueis, et conturbat te formido subita.
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
11 Et putabas te tenebras non visurum, et impetu aquarum inundantium non oppressum iri?
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
12 An non cogitas quod Deus excelsior caelo sit, et super stellarum verticem sublimetur?
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
13 Et dicis: Quid enim novit Deus? et quasi per caliginem iudicat.
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
14 Nubes latibulum eius, nec nostra considerat, et circa cardines caeli perambulat.
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
15 Numquid semitam saeculorum custodire cupis, quam calcaverunt viri iniqui?
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
16 Qui sublati sunt ante tempus suum, et fluvius subvertit fundamentum eorum:
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
17 Qui dicebant Deo: Recede a nobis: et quasi nihil posset facere Omnipotens, aestimabant eum:
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
18 Cum ille implesset domos eorum bonis, quorum sententia procul sit a me.
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
19 Videbunt iusti, et laetabuntur, et innocens subsannabit eos.
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
20 Nonne succisa est erectio eorum, et reliquias eorum devoravit ignis?
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
21 Acquiesce igitur ei, et habeto pacem: et per haec habebis fructus optimos.
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
22 Suscipe ex ore illius legem, et pone sermones eius in corde tuo.
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
23 Si reversus fueris ad Omnipotentem, aedificaberis, et longe facies iniquitatem a tabernaculo tuo.
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
24 Dabit pro terra silicem, et pro silice torrentes aureos.
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
25 Eritque Omnipotens contra hostes tuos, et argentum coacervabitur tibi.
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
26 Tunc super Omnipotentem deliciis afflues, et elevabis ad Deum faciem tuam.
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
27 Rogabis eum, et exaudiet te, et vota tua reddes.
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
28 Decernes rem, et veniet tibi, et in viis tuis splendebit lumen.
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
29 Qui enim humiliatus fuerit, erit in gloria: et qui inclinaverit oculos, ipse salvabitur.
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
30 Salvabitur innocens, salvabitur autem in munditia manuum suarum.
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.

< Job 22 >