Job 21
1 Respondens autem Iob, dixit:
А Јов одговори и рече:
2 Audite quaeso sermones meos, et agite poenitentiam.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Sustinete me, et ego loquar, et post mea, si videbitur, verba ridete.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Numquid contra hominem disputatio mea est, ut merito non debeam contristari?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Attendite me, et obstupescite, et superponite digitum ori vestro:
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Et ego quando recordatus fuero, pertimesco, et concutit carnem meam tremor.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Quare ergo impii vivunt, sublevati sunt, confortatique divitiis?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Semen eorum permanet coram eis, propinquorum turba, et nepotum in conspectu eorum.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Domus eorum securae sunt et pacatae, et non est virga Dei super illos.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Bos eorum concepit, et non abortivit: vacca peperit, et non est privata foetu suo.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Egrediuntur quasi greges parvuli eorum, et infantes eorum exultant lusibus.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Tenent tympanum, et citharam, et gaudent ad sonitum organi.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Qui dixerunt Deo: Recede a nobis, et scientiam viarum tuarum nolumus.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Quis est Omnipotens, ut serviamus ei? et quid nobis prodest si oraverimus illum?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Verumtamen quia non sunt in manu eorum bona sua, consilium impiorum longe sit a me.
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Quoties lucerna impiorum extinguetur, et superveniet eis inundatio, et dolores dividet furoris sui?
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Erunt sicut paleae ante faciem venti, et sicut favilla quam turbo dispergit.
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Deus servabit filiis illius dolorem patris: et cum reddiderit, tunc sciet.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Videbunt oculi eius interfectionem suam, et de furore Omnipotentis bibet.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Quid enim ad eum pertinet de domo sua post se? et si numerus mensium eius dimidietur?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Numquid Deus docebit quispiam scientiam, qui excelsos iudicat?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 Iste moritur robustus et sanus, dives et felix.
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 Viscera eius plena sunt adipe, et medullis ossa illius irrigantur:
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 Alius vero moritur in amaritudine animae absque ullis opibus:
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Et tamen simul in pulvere dormient, et vermes operient eos.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Certe novi cogitationes vestras, et sententias contra me iniquas.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Dicitis enim: Ubi est domus principis? et ubi tabernacula impiorum?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Interrogate quemlibet de viatoribus, et haec eadem illum intelligere cognoscetis:
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 Quia in diem perditionis servatur malus, et ad diem furoris ducetur.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Quis arguet coram eo viam eius? et quae fecit, quis reddet illi?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Ipse ad sepulchra ducetur, et in congerie mortuorum vigilabit.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Dulcis fuit glareis Cocyti, et post se omnem hominem trahet, et ante se innumerabiles.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Quomodo igitur consolamini me frustra, cum responsio vestra repugnare ostensa sit veritati?
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
